Oslanjajući se na isprazne i u osnovi elitističke mantre globalne salonske i „tviter-levice“, laburisti su dodatno izgubili svoju vezu sa istinski obespravljenim slojevima društva, a insistirajući na praznim ideološkim mantrama uspeli su da otuđe od sebe upravo one slojeve stanovništva koje bi pre svega trebalo da štite.

Svakim odugovlačenjem produbljuju se problemi, siromašni će biti mnogo siromašniji, nema se vremena za čekanje. Zamislite, Vojvodina, za koju se smatra da je najrazvijeniji deo naše zemlje, ima duplo niži BDP po stanovniku nego Beograd.

Nedavni slom visokorizičnih hipotekarnih kredita poslužio je kao povod za učvršćivanje   "novog poretka novca" ne samo u Sjedinjenim Državama, nego i širom "pregrejane" nam planete Zemlje. Emitovanje kreditog novca nužno sa sobom  povlači emitovanje novih kredita jer pozajmica predstavlja glavnicu.

Ove očigledne, direktno usmeravaju politiku marionetskih kijevskih vlasti protiv Rusije. A ove ostale, neprimetno i licimerno, pod maskom altruizma, pljačkaju, degradiraju i dezintergišu ukrajinsku državu i društvo.

Iz perspektive Beograda, stvari izgledaju dramatično neuspešne. Čak i za zagovornike “prihvatanja realnosti” postavlja se pitanje: šta je Srbija dobila zauzvrat? Zapadni zvaničnici su ponovili frazu da “Srbija ima evropsku perspektivu”, ali bez ikakvih dodatnih garancija.

Finansijska kriza pokazala je da su tržišta sklona stvaranju „mehura“ i da laissez faire  regulacija ne funkcioniše. Vlasti bi morale da se trgnu ukoliko hoćemo da izbegnemo ogroman mehur. 

Moskovsko glasilo s tim u vezi iznosi u široj javnosti malo poznatu frazu nemačkog feldmaršala Kajtela prilikom potpisivanja bezuslovne kapitulacije. Ugledavši članove francuske delegacije na tom potpisivanju, Kajtel je se obratio sovjetskom maršalu Žukovu rečima: Šta, i ovi su nas pobedili’’?

Trebalo je da EU i SAD insistiraju na tome da republike istupe iz SFRJ na miran način i prema unapred određenoj proceduri. Na taj način spasli bismo na desetine hiljada života i uštedeli bismo milijarde dolara.

Postojala je, međutim, i druga, svetlija strana. Deo kredita koje je Jugoslavija dobijala usmeravan je za izgradnju infrastrukture, dakle namenski i selektivno. Poslove su, naravno, obavljala domaća preduzeća.

Amerikanci po cenu potencijalnog nuklearnog sukoba ne žele da svoj vojni primat prepuste Kini. Međutim, SAD su došle do zida i do krajnje tačke diplomatije jer čim neka zemlja počne da preti nuklearnim oružjem to znači da se njena spoljna politika nalazi u dubokoj krizi.