"Rečnik predizbornih reči i izraza" - vodič kroz izbornu farsu

Kao što smo na NSPM jednom prilikom napravili mali vodič kroz EU fraze (ko nije pogledao, biće mu simpatično da to uradi sada Govorite li „evropski“ od 24. 1. 2012.) i pokazali svu njihovu besmislenost, tako sada započinjem igru otkrivanja pravog značenja ili besmisla reči i fraza koje se upotrebljavaju u ovoj predizbornoj kampanji. Naravno, svi ste pozvani u „redakcijski kolegijum“ ovog rečnika.

Sto miliona evra. Kažu, jadni i nezaštićeni, ali svakom vrlinom ovenčani SNS, sručiće se 100 miliona evra negativne, podle, tajkunske i kakve sve ne kampanje. Koga ne mrzi, može o tome da pogleda moj tekst (Novi Standard, „Jednostavno, a nemoguće ili šta mediji ne smeju da pitaju političare u Srbiji“ od 9.1.2014), ali ovde ukazujem da je stvar sasvim suprotna. Baš nismo (a stvarno smo ovog puta ozbiljno pristupili ideji izlaska na izbore sa sasvim novom listom) mogli da dobijemo ni od koga novac za kampanju koja bi bila usmerena na interese Srbije.

Nikakavog novca za tako nešto nema. Kada bismo bili u prilici da koristimo samo svaki peti evro koji Vučić koristi za svoju kampanju i kada bismo mogli da koristimo svaki deseti minut na televiziji koji koristi SNS, Vučić bi bio glatko pobeđen.

Za Srbiju je najvažnija borba protiv korupcije i kriminala. Kažu da je najvažnija stvar koju je Vučić uradio i/ili započeo u prethodnih godinu i po dana bila borba protiv korupcije i kriminala, a da je ta pošast ujedno i glavni uzrok našeg lošeg položaja. Izvinite, u takvom stavu nema logike. Ako je korupcija glavni problem, a Vučić je naročito u tome uspešan, onda bi moralo da se živi bolje. A živi se gore. I to toliko jasno gore da nikoga nisam ni sreo, a kamoli upoznao, kome sam morao ovu tvrdnju da dokazujem. Pošto se živi gore, onda ili korupcija nije glavni problem, ili Vučić nije uspešan. Naravno, moguće su i sve kombinacije ova dva.

Vučić spasava Srbiju iz tajkunskog zagrljaja. O ovoj besmislici sam takođe već pisao (NSPM i NS „Glavna pljačka u Srbiji bila je u korist stranaca, tajkuni su tu sporedni“), sada samo ukazujem da u finansijskom sektoru 95% svega drže stranci i političari na vlasti, a u realnom sektoru stranci i političari na vlasti kontrolišu oko 85% svega što postoji. Svi drugi zajedno, i tajkuni i svi mi ostali, činimo 5% do 15%. Ako posmatramo samo tajkune, taj procenat je 2-8%. Kako nešto što je tako malog obima i značaja može uticati na položaj Srbije?

Ne može Vučić da reši ovih 95% do 85% i pusti kontrolne organe da se bave dovođenjem u red tajkuna, zato što je on doveden pre svega da bi zaštitio strane interese, a SNS je i sastavljen od ljudi kojima Srbija ne znači ništa u poređenju sa ličnim interesom.

SNS u oblasti pravosuđa ima viziju. Ovo je stvarno najcrnji humor. Vučić i SNS (naravno, i Dačić i SPS) jesu primer potpune razgradnje pravnog sistema, dnevnog, sveobuhvatnog i temeljnog kršenja i rušenja Ustava, a o skandaloznim zakonskim predlozima i usvojenim zakonima da i ne govorim. Pored toga, SNS je zadržao u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca sve one koji su dokazano slupali pravni poredak Srbije u periodu prethodne vlade. Dakle, SNS liderski i konceptualno i personalno vodi pravosuđe Srbije ka potpunom uništenju i to naziva vizijom. Znam da sam sugerisao svima da ovo bude „rečnik“, ali zaista ne mogu da smislim reč koja bi onda označavala „odsustvo vizije“ ako je ovo vizija. Možda „selakovićevština“.

Od kad je SNS u vlasti, radi se transparentno. Navedite mi jedan „istorijski“ ekonomski sporazum Vučića koji nije na osnovu direktne pogodbe. Jedan! Kredit za navodnjavanje - direktna pogodba, Etihad - Jat - direktna pogodba, Beograd na vodi - direktna pogodba, arapske investicije u poljoprivredu (pored navodnjavanja) - direktna pogodba, Mercedes - Ikarbus - direktna pogodba. Sam Vučić kaže da su ti njegovi pregovori od najveće važnosti i takvog obima da mogu pokrenuti celu Srbiju (što je sve, naravno, banalna neistina, ali o tome drugom prilikom), pa prema njegovim rečima, mi znamo da je on, Vučić lično, izvor najveće netransparentnosti i time najveće korupcije u Srbiji.

Ovde je važno da primetite da državni organi, od onih koji kontrolišu javne nabavke, preko Agencije za borbu prtiv korupcije, javnog tužilaštva, državnog revizora itd., ne smeju ni da se oglase o tome da Vučić svojim postupanjem krši ceo pravni poredak Srbije. A time i sve državne institucije. U teoriji se to zove „orijentalna despotija“.

Nikada se nećemo odreći Kosova. Ali će uraditi sve isto kao i oni političari koji bi se javno odrekli Kosova i Metohije. I to su i uradili. Ne odriču se KiM, ali ukidaju sudove koji su do sada radili na severu KiM. Ne odriču se, ali ukidaju tužilaštva i policiju. Ne odriču se, ali sprovode izbore po zakonima tzv. Prištine. Potpisuju da su obavezni u pravni sistem Srbije da uvedu potpuno priznanje samostalnosti tzv.pravnog sistema tzv. Republike Kosovo. Uveli su granicu i tamo gde se Srbi sa Kosova i Metohije naslanjaju na teritoriju Srbije koja nije zvanično pod međunarodnim patronatom - koju mi, suštinski netačno i baš iz inata, zovemo Srbija. Od Srbije prave koloniju, od Kosova i Metohije Republiku Kosovo, od osvedočenih neprijatelja navodne prijatelje. I to nazivaju patriotizmom. E, tu nam je rečnik već sasvim neophodan.

Kada pogledamo prevod njihove reči „patriotizam“, onda jasno vidimo da je to ono što Srbi, Englezi, Nemci, Amerikanci, Francuzi, Grci, Kinezi, Japanci i da ne nabrajam dalje zovu „izdaja“. I kod Hrvata se ta njihova reč prevodi kao „izdaja“, ako je makar delić hrvatske teritorije u pitanju, a ako je reč o Srbiji, onda je prevode kao „novo razumevanje Srbije za razvoj dobrosusedskih odnosa“. A možete i „nikada“ da prevedete kao „uvek“ ili „u svakoj prilici“ i dobićete pravi smisao.

Na svu sreću, tu je opet Tadić, tako da će sve biti u redu. (Računam da je ipak bolje da vas na kraju nasmejem.)

Potrajaće rad na ovom rečniku.