Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Сећање на осниваче Републике Српске |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 25. децембар 2012. | |
Наравно, Српску нису стварали ни политичари ни генерали, него народ, како у рату, тако и у миру. Али, као што то увек и свугде бива, предводили су га његови цивилни руководиоци и војни команданти. Јесте да се двојици најистакнутијих управо суди пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу и да РС сарађује са тим судом, али све до правоснажне пресуде постоји пресумција невиности. Од двоје потпредседника РС, против једног није ни подигнута оптужница, а други је одслужио казну. Петог члана руководећег тима месеци деле од изласка на слободу. О томе је сасвим депласирано и говорити после ослобађајућих пресуда за Готовину и Маркача, чији су доказани злочини пребачени на терет неких неидентификованих сарадника, после истог исхода на суђењу Харадинају, јер су сви сведоци током поступка поубијани, а сличне судске лакрдије су се догодиле и са Насером Орићем. Али, чак и да гајимо највеће поверење у Хашки трибунал и објективност пресуда, историјска улога првог председника РС и команданта ВРС не може се редуковати на тзв. командну одговорност или одговорност због незнања и нечињења у грађанском рату. Уосталом, погледајмо друге примере из ратова на згаришту Југославије. Снимци разговора у кабинету хрватског председника Упркос понашању међународне заједнице и хашкој суданији, који по многим конкретним потезима одавно више не заслужују озбиљан коментар, Дејтонски споразум није само успоставио мир него је у Анексу IV исписао Устав БиХ. Тиме је верификовао исход грађанског рата из кога је рођена Република Српска, па самим тим дао легитимитет и легалитет њеним творцима. Караџић је током целог рата учествовао на међународним мировним конференцијама о БиХ, Кољевић и Крајишник били су активно присутни у Дејтону, а Биљана Плавшић је после тога била у свету призната као прва председница РС. Сребреницу у Дејтону нису помињали ни Алија Изетбеговић ни Ричард Холбрук, нити било ко други од иностраних и домаћих учесника, иако су догађаји у енклави и око ње већ свима били добро позната ратна прошлост.
Природно је да нова пракса започне са професором др Николом Кољевићем, јер први потпредседник РС, једини од историјских вођа српског националног покрета у БиХ из 1990, није дочекао пунолетство свога чеда. Још пре неколико година, приликом промоције два тома његових дневника у Банском двору, предложио сам да се из мрака подрумског магацина на Филозофском факултету на светло дана изнесе и у кампусу Бањалучког универзитета постави његова биста. У петак, приликом промције Кољевићевих сабраних дела, на којој је, поред угледних писаца и књижевних критичара, учествовао и председник Републике, Рајко Ного поновио је исти предлог, ојачан литерарним афинитетима и пријатељским емоцијама према покојном Николи. |