Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Босански џихадисти – (не)контролисана претња |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 09. септембар 2014. | |
Тужилаштво БиХ није дало никакво објашњење зашто им је требало чак три месеца да изведу акцију „прикупљања информација“ о џихадистима, тим пре што су се они у медијима и на друштвеним мрежама оглашавали отворено о свом ангажману у Сирији и Ираку још од лета прошле године, пошто је већина њих отпутовала у рат на страни тадашњег ИСИЛ-а(данас ИСИС) и „Ал Нусре“[3]. А да је, вреди подсетити, још пре неколико година директор Обавештајно-безбедносне агенције БиХ (ОСА) рекао да је већ тада у БиХ регистровано око 3000 „безбедносно интересантних“ особа које потичу из радикалних исламиостичких кругова. Може бити да се кључ најновијих хапшења крије у притиску западних центара моћи на Тужилаштво БиХ, ОСА, „савезну полицију“ Сипу и полицијске агенције у ФБИХ, појачаног након последњих зверстава џихадиста ИСИС-а, у чијим се редовима и бори највећи број најопаснијих босанских џихадиста на „привременом раду“ у Сирији, док су босански првоборци „Ал Нусре“ данас готово пали у заборав, мада нису ништа мање опаснији од „војника“ ИСИС-а. Неки од аналитичара тврде да је реч превасходно о дипломатском притиску Велике Британије[4], мада не треба заборавити ни интересе Аустрије и Немачке, где наводно живи низ особа са којима годинама сарађују осумњичени босански џихадисти. У међувремену је, изгледа, БиХ постала не само домаћи извозник џихадиста, већ и важна транзитна земља за „браћу“ са Запада која одлазе у Сирију и Ирак[5], па је утолико постала важнија и западним дипломатским представницима, не би ли ови дошли до више информација о „својим“ џихадистима који пожеле да се придруже ИСИС-у. Поједини стручњаци процењују да петина босанских џихадиста потиче из бошњачке дијаспоре на Западу, а да ови из БиХ у Сирију сада чешће путују преко Беча, Загреба и Љубљане, пошто је јефтини модел „easy travel jihad“(за три сата и 100 евра, нискобуџетним летом од Сарајева преко Истанбула до Газиантепа, турског аеродрома најближег сиријској граници) наводно више ризичан после пооштравања законске регулативе у БиХ[6]. Само правосуђе на нивоу БиХ ни до сада се није ревносно бавило особама повезаним са тероризмом[7], а тек треба видети како ће поступати по новим законским решењима, односно колико су Сипа и полицијске агенције у ФБиХ способне да прикупе довољно доказа за пресуде инспираторима и организаторима слања босанских џихадиста у Сирију и Ирак. О узроцима ове појаве, која датира још из ратног организовања џихадистичке јединице “Ел муџахид” у оквиру Армије РБиХ под патронатом Алије Изетбеговића и постратног политичког заштитничког односа према муџахединима и њиховим следбеницима на подручјима са већинским бошњачким становништвом - до сада је пуно речено, али је мало шта учињено у прокламованом процесу пацификације екстремиста. Тек однедавно, после “испливавања” Мустафе Церића са места поглавара Исламске заједнице у БиХ (ИЗ БиХ) у политичке воде, нови врховни вођа босанских муслимана реис Хусеин Кавазовић покушава да ИЗ БиХ мало дистанцира од радикалних вехабија и осталих симпатизера ИСИС-а и “Ал Нусре”, али – то је изазов на који ће и он и остале вође босанских муслимана морати да одговарају још дуго времена. Ако у том послу буду превише рачунали на осећај “исламске солидарности” међу екстремистима, односно буду позивали на разум оне који, уосталом, њихову духовну власт и не признају и не прихватају – ни реис Кавазовић ни његови најближи сарадници неће далеко одмаћи на путу који прокламују[8]. Наиме, предуго су се и пензионисани реис Церић и бошњачки политички кругови заштитнички односили према исламистичком радикализму међу својим сународницима, да би проблем сада био брзо и успешно каналисан. Још горе је што, изгледа, данас нико у надлежним институцијама у БиХ не зна поуздано ни колико има босанских џихадиста у Сирију и Ираку, ни колико их се вратило у земљу, нити колико има њихових “сапатника” у БиХ који чекају да се на домаћем терену приме донетог “војног знања” и употребе га по сопственом нахођењу, аколи већ не буду задовољни инструкцијама “да сачекају” итд. Бројке које се помињу су варљиве, као што је варљиво и уверење да тренутне поделе међу босанским џихадистима могу бити од користи безбедносним агенцијама у сврху контроле потенцијалне терористичке претње.
Макар благи заокрет бошњачког политичког естаблишмента од програмски прокламованих унитаристичких и централистичких стремљења - утемељених на (Изетбеговићевој) премиси да су се Бошњаци једини/највише жртвовали за БиХ - био би, свакако, делотворнији и за одмицање од тренда пузајуће верске радикализације међу босанским муслиманима коју више од две деценије диктирају страни и домаћи исламистички ауторитети и њихови поштоваоци. Питање је, међутим, да ли су политичке и верске вође Бошњака спремне и способне за један такав искорак. Или, пак, многи од њих и даље верују да им радикални/умерени исламисти могу послужити као једно од средстава у остварењу сопствених политичких циљева. [1] http://www.slobodnaevropa.org/content/bih-hapsenja-u-okviru- suzbijanja-mreze-regrutovanja-za-siriju-i-irak/26564156.html [3] http://www.avaz.ba/clanak/133691/organizirao-odlaske-mladica-u- dzihad-prijetio-ustavnom-poretku-bih-i-vatikanu http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/15916/ bosanski_kalifat_povratak _ http://www.federalna.ba/bhs/vijest/106878/oko-150-bh-drzavljana-bori-se- http://www.federalna.ba/bhs/vijest/106816/video-prvi-dio-spiska [6] http://www.atlantskainicijativa.org/bos/index.php/vijesti-90079/ vijesti-bih/7754-dr-vlado-azinovic-zasto-se-150-mladica-iz-bih-bori- [8] http://www.avaz.ba/clanak/131284/vehabije-u-bih-podrzavaju- http://www.dw.de/vehabije-u-bih-izme%C4%91u-zakona-i-vjere/a-17898744
|