понедељак, 01. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Менинг и Сноуден – хероји различитих судбина
Савремени свет

Менинг и Сноуден – хероји различитих судбина

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
субота, 03. август 2013.

Да човечност, хуманост и осећај за правду нису избрисани са лица земље, захваљујући медијској, пропагандној и ратној доктрини Запада, доказали су млади војник армије САД Бредли Менинг

и бивши оперативац ЦИА и технички оперативац Националне безбедносне агенције НСА[1] Едвард Сноуден.

Они су храбро, не мислећи на сопствену безбедност, задали страшан ударац империји која све више постаје звер и која се отела контроли. Америчке безбедносне и информативне агенције, као и армија Сједињених Држава настоје да свет држе у шаци, која се полако стеже око врата обичног човека ма којој националности он или она припадали. Људска права, за које се горепоменути наводно заклињу да их штите (не либећи се при томе да изврше инвазију на друге земље), крше без икаквог срама. Основно право на живот, право на слободу и право на слободно изражавање мишљења су угрожени поступцима припадника служби и оружаних снага САД који, газећи и уништавајући при томе све хумане вредности, јесу управо они који су свет 21. века претворили у кавез у коме ће заточити све оне појединце који слободно мисле и противе се злочинима које некажњено чине ударне песнице једноумља и заступника униполарног поретка. Америчке обавештајне и безбедносне агенције и њене оружане снаге, које уништавају слободне земље, цинично креирајући лажни концепт и слику по којој те државе наводно крше људска права, заправо су главни кривци који се крију иза паравана заштите људских права, а при томе их без имало кривице и гриже савести сами крше на најгнуснији начин, убијањем, масакрирањем и прислушкивањем.

Срећом, нису сви људи који припадају империјалним редовима зомбији испраних умова који послушно и без трунке савести чине оно што им је наређено. То су потврдила два млада човека, који за разлику од већине империјалних послушника, поседују самосвест и способност да увиде у шта се савремени свет претворио. То су хероји данашњице који су доказали да једноумље и индоктринација ипак нису у потпуности овладали људским умовима. Постоје, то је сасвим сигурно, и други који су свесни злочина које највећа империја данас чини, али они немају оно што је потребно да би били хероји, њима недостаје снага да потисну своје страхове. Зато младог војника Бредлија Менинга, који је неустрашиво Викиликсу проследио невероватну количину од 700 000 поверљивих докумената, од којих се неки односе на стравичне злочине које су над недужним цивилима починили припадници оружаних снага Сједињених Држава, и Едварда Сноудена, бившег „шпијуна“ америчких безбедносних агенција, који је свету обзнанио њихове паклене намере да планету буквално претворе у једно глобално село у којем ће они имати застрашујући монопол и слободу да прислушкују и надгледају сваког појединца, морамо поштовати као истинске хероје.

Едвард Сноуден је свету обелоданио намере „Великог брата“ да свакоме од нас завирује у купатила и да се као планетарни воајер задовољава оним што ће угледати. Предмет похоте америчких служби су информације које би тобоже могле да нашкоде америчким интересима. И сам аутор овог текста је имао прилику да на свом личном примеру осети шта то значи.[2]

Зато случај Бредлија Менинга и случај Едварда Сноудена морамо да посматрамо као јединствени феномен и као истински пример невиђене храбрости и неустрашивости двојице младића који желе планетарну правду и који се боре против немани која је у стању да прогута све оне који не мисле у складу са центрима моћи на Западу.

Позабавимо се најпре случајем Бредлија Менинга (25), храброг припадника америчких оружаних снага који је, док је служио у Ираку, увидео какве је све злочине против хуманости и човечности починила армија Сједињених Држава. Овај млади херој и један од последњих идеалиста у савременом западном свету је, не мислећи на сопствену безбедност и на то шта ће га снаћи као казна, Викиликсу и највећем светском идеалисти и борцу против једноумља и страховладе Џулијану Асанжу[3] проследио огромну количину поверљивих докумената империјалне армије.

Веома је тешко да Бредлија Менинга не поистоветимо са херојем и са Човеком анђеоске душе, војником нацистичке Немачке Јозефом Шулцом који је одбио да стреља припаднике партизанског покрета, те је и сам поделио судбину са партизанима и стрељан је заједно са њима у Смедеревској Паланци 1941. године. Бредли Менинг је на исти начин фактички добровољно стао пред „стрељачки вод“ војног суда војске Сједињених Држава, јер је врло добро знао шта га очекује након што је обелоданио тајна документа која садрже и информације о америчким ратним злочинима попут оног из 2007. када је амерички борбени хеликоптер типа „Апач“ отворио ватру на недужне цивиле и на новинаре куће Ројтерс.[4] Пилот и оператер оружја на „Апачу“ су убили 12 цивила и двојицу новинара Ројтерса, што се може погледати на следећем ужасавајућем снимку који је Викиликс изнео у јавност.[5]

Бредли Менинг, који је у међувремену постао херој у Америци и читавом свету међу слободоумним обичним грађанима, који на демонстрацијама траже његово ослобађање[6], оптужен је пред америчким војним судом за 21 кривично дело! Бредли је оптужен за шпијунажу, откривање поверљивих информација и за помагање непријатељу. За ово последње “кривично дело” претила му је доживотна казна без могућности помиловања. Судски процес је трајао осам недеља и током читавог процеса војни тужиоци су настојали да убеде суд да је наводно Бредли Менинг добро знао да ће документи које је предао Викиликсу пасти у руке терориста. “У завршној речи на суђењу Менингу, војни тужилац мајор Ешден Фејн рекао је да он представља “неодговорног, себичног издајника”, који је знао да ће непријатељи Америке доћи до докумената које је предао Викиликсу.”[7] Бредли Менинг је с друге стране негирао да је желео да нашкоди САД, већ је пред судом рекао да је његова главна мотивација била да се подстакне јавна расправа о оправданости ратова у Ираку и Авганистану. Комбс, Бредлијев адвокат, јесте навео да је Менинг био “вољан да плати цену” за своје поступке. Млади војник је желео да “подстакне расправу светских размера” о ономе што је он видео као мучење од стране Сједињених Држава које пролази непримећено и некажњено.”[8]

С друге стране тужилаштво је остало упорно. “Он је положио заклетву да ће чувати поверљиве информације, али је злоупотребио поверење које је добио”, казао је мајор Фејн, оценивши да је Менинг само желео да се чује за њега. Фејн је навео да је Менинг прошао обуку и да је због тога знао да документа која предаје могу да доспеју и у руке терориста.”[9]

Какав је епилог суђења храбром Бредлију Менингу? Наиме, судија пуковник Дениз Линд, на Бредлијеву молбу случај је разматрао један судија а не порота, ослободила је хероја двадесет и првог века оптужбе за пружање помоћи непријатељу. Поред тога Бредли је ослобођен оптужбе да је он одговоран за пуштање у јавност горе поменутог снимка на коме се јасно види ратни злочин припадника америчког ваздухопловства због кога нико није изведен пред суд! И то показује циничност империје. Убицама се не суди, али се суди човеку који је разоткрио поверљиве информације о злочинима тих истих убица, војника империје којима је испран мозак индоктринацијом и идејом да се боре против “терориста” и “америчких непријатеља и непријатеља демократије”. Међутим, ту се нажалост завршава успех и постигнуће Бредлијевих адвоката јер је он осуђен за већину од преосталих 20 тачака оптужнице. Оптужбе су више него озбиљне и међу њима су оптужбе за крађу поверљивих материјала и за шпијунажу! При томе се мислило на предају тајних информација сајту Викиликс. Због свих ових оптужби Бредлију ипак прети доживотна казна која ће износити 128 година!

Оснивач сајта Џулијан Асанж је то назвао екстремизмом специјалних служби, нападом на слободу штампе и крахом Обамине репутације. Такође, он сматра да је читав процес, суштински, производ “рањеног поноса америчке администрације”.  У интервјуу који је дао непосредно после изрицања пресуде Менингу, Асанж је изјавио да медијске организације треба да следе пример Викиликса када је реч о чувању својих извора. “Америчке новинарске организације углавном избегавају да бране своје изворе, али дошло је време да се то промени”, изјавио је Асанж. Асанж је истакао да је “обавеза сваког новинара да заштити своје изворе - и технички ако је то могуће - и обезбеди им законску и политичку подршку”, преноси агенција АП. Асанж је, такође, оценио да је процес против Менинга опасан преседан и пример екстремизма у националној безбедности, као и да суђење никад неће бити поштено.”[10]

Што се Обамине администрације тиче, сам председник САД Барак Обама је обећао заштиту људима који пуштају поверљиве информације, тзв. звиждачима.[11] “У чудној коинциденцији пре осам недеља, два дана након што су објављени подаци о шпијунирању грађана у режији тајне службе НСА које је испоручио Едвард Сноуден (о чијем случају ћемо ускоро говорити), нестала је страница Change.gov, постављена кад се Обама први пут такмичио за председника. На страници су била Обамина обећања, између осталих и чврста намера да се “ојачају законске регулативе које штите звиждаче”.[12]

“То је први случај у историји САД када је лице које је открило државне тајне осуђено по члану за шпијунажу за комуницирање са штампом. То је врло озбиљан и опасан преседан. И то је само део Обамине политике за борбу против процуривања информација. И то је део Обаминог рата против новинара. Администрација Обаме је иницирала веће истраге против раскринкивача, оптужујући их за шпијунажу, него сви претходни председници заједно. То је пример екстремизма који се правда националном безбедношћу”.[13]

У сваком случају, млади Менинг ће ући у легенду јер добитник Оскара за најбољи документарни филм 2007. год. Алекс Гибни планира да сними филм о животу младог војника. Поменути режисер је већ ове године снимио филм о сајту Викиликс. Сценарио за филм о Бредлију биће написан по књизи Денвера Никса Војник Бредли Менинг, Викиликс и највеће одавање службене тајне у америчкој историји.[14]

Случај Едварда Сноудена

Медији оцењују да би исход пресуде Менингу могао да утиче и на кривични процес против Едварда Сноудена, ако он икада буде изручен Сједињеним Америчким Државама. Међутим, то је мало вероватно јер је други храбри херој из наше приче добио привремени азил у Руској Федерацији у трајању од годину дана, под условом, који је лично поставио председник Русије Владимир Путин, да не поступа на начин који би шкодио Сједињеним Државама. Наравно, Владимир Путин врло добро зна да је Едвард Сноуден већ обавио читав посао и да његов “услов” представља само дипломатски потез.

Како је почела епопеја још једног младог Човека, хероја Едварда Сноудена? Едвард је свету обелоданио информације о томе да америчке тајне службе прислушкују и надгледају животе како председника и политичара великих светских сила, тако и обичних грађана широм света. Едвард Сноуден се најпре склонио у Хонгконг, где је потражио привремено уточиште од америчких правосудних органа који су га оптужили за “шпијунажу”. У Хонгконгу, како се испоставило, остао је само привремено, јер је убрзо напустио Кину како би отпутовао у “трећу земљу”. “Наш “узбуњивач” Едвард Сноуден напустио је Хонгконг летом “Аерофлота” за Москву", потврдили су листу “Саут Чајна морнинг пост” “поуздани извори”, навео је дневник у кратком извештају на својој интернет страници, преноси АФП.”[15]

“Вашингтон пост” преноси интервју са Едвардом Сноуденом, бившим припадником НСА и ЦИА-е, док је он још боравио у Хонгконгу. “Ја се нећу крити. Дозволити америчкој Влади да застрашује властите грађане претњама о одмазди уколико открију погрешне поступке је противно интересу народа”. На питање да ли верује да ће откривање променити било шта, он је одговорио: “Ја мислим да већ јесте. Сви су свуда разумели колико су ствари кренуле по злу, и сада о томе говоре. Они поседују моћ да одлуче за себе да ли су вољни да жртвују своју сопствену приватност држави која све надзире, мој једини мотив је да информишем јавност о томе шта се чини у њихово име и о томе шта се чини против њих.”[16]

Након Хонгконга, јунак наше приче запутио се у Москву. Он је остао на Московском аеродрому, у транзитној зони где се налазио више од четрдесет дана. Док је боравио на аеродрому без икакве могућности да путује даље јер су му Сједињене Државе анулирале пасош, спекулисало се о томе да ће Сноуден отићи у Латинску Америку и да ће се тамо склонити. Три председника јужноамеричких земаља су били спремни да му пруже азил.

Утицајни члан руског парламента Алексеј Пушков, који често говори у име Кремља, охрабрио је бившег америчког обавештајног контрактора, Едварда Сноудена, да прихвати понуду Венецуеле за азил. Пушков је навео да је то је можда Сноуденова последња шанса да добије политички азил. Након што је Венецуела прихватила да пружи уточиште Сноудену, боливијски председник Ево Моралес је такође понудио азил Едварду, чиме је постао трећи левичарски латиноамерички лидер који је Едварду понудио азил, поред наравно Николаса Мадура, председника Венецуеле, и Даниела Ортеге, председника Никарагве.[17]

Тренутно могу да прихватим само понуду Русије, јер ми није омогућено да путујем и одем у Јужну Америку”, пренела је Сноуденову изјаву активисткиња HRW Тања Локшина. Она је навела да Сноуден верује да је у оваквим околностима безбедан само у Русији и да ће затражити азил, упркос томе што га је раније одбио, након услова председника Владимира Путина да “престане да објављује информације које штете Сједињеним Америчким Државама”.[18]

Међутим, намерно или не, испоставило се да су ово биле само пуке спекулације и да је Едвард Сноуден ипак добио привремени азил Руске Федерације под горе наведеним “условом”. Сноуденов адвокат Анталиј Кучерена изјавио је да је бивши припадник НСА и ЦИА од руске Федералне миграционе службе добио документа која му омогућују да напусти транзитну зону аеродрома Шереметјево. “Управо сам му уручио документа Федералне миграционе службе (ФМС). Помоћу њих он може да изађе из транзитне зоне”, рекао је Кучерена агенцији Интерфакс, а према изворима агенције РИА новости са аеродрома Шереметјево, Сноуден је већ напустио транзитну зону и ушао на територију Русије. Сноуден се у транзитној зони аеродрома Шереметјево налази од 23. јуна, а 16. јула затражио је привремени азил у Русији.

Високи званичник Кремља, помоћник председника Путина Јуриј Ушаков изјавио је да односи Русије и САД неће трпети због, како се изразио дипломатским речником “релативно безначајног“ случаја бившег обавештајца Едварда Сноудена. ”Наш председник је много пута изразио наду да ово неће утицати на карактер наших односа”, рекао је он, додајући да нема назнака да ће амерички председник Барак Обама отказати планирану посету Москви у септембру, преноси Ројтерс.[19]

САД траже Сноудена зато што је он обелоданио и медијима проследио поверљива документа о детаљима програма масовног шпијунирања и прислушкивања од стране НСА. Његов поступак је готово исти као и поступак Бредлија Менинга, само што је Сноуден разоткрио програм америчких обавештајних агенција. Ако доспе у амерички притвор, што је мало вероватно, он ће највероватније као и Бредли бити оптужен за шпијунажу. Америка је вршила дипломатски притисак на све земље које су отворено изнеле намеру да помогну Сноудену, али ће тај притисак у случају Руске Федерације морати убрзо да се смањи. Американци морају да се помире са чињеницом да највероватније неће добити Сноудена јер је он већ добио заштиту у Руској Федерацији, што много говори о међународном положају и статусу који ужива Руска Федерација и председник Путин.

САД су, наравно, реаговале и позвале су Русију да не одобри да на њеној територији остане Едвард Сноуден. ”Обезбеђивање трибине за пропаганду господина Сноудена било би супротно ранијим изјавама руске владе о неутралности Русије”, рекао је портпарол Беле куће Џеј Карни.

”Подстичемо руску владу да дозволи организацијама за људска права да раде у целој Русији, а не само у транзиту московског аеродроме”, рекао је портпарол Беле куће Џеј Карни, алудирајући на састанак хуманитарних активиста са Сноуденом на аеродрому у Москви.

Бивши припадник америчких обавештајних служби се захвалио Русији што му је омогућила азил и оптужио америчку администрацију за непоштовање међународног права. “Током последњих осам година могли смо да видимо да администрација (председника САД Барака) Обаме није показала поштовање међународних и домаћих закона, али је правда на крају победила”, рекао је Сноуден у првом јавном коментару од када је напустио московски аеродром Шереметјево, објављеном на вебсајту Викиликс.[20]

Међутим, двојицу хероја очекују различите судбине. Нажалост, Бредли Менинг није могао да се склони у другу или трећу земљу и завршио је у канџама америчког војног суда. Он није и неће имати заштиту попут Сноудена и највероватније ће се суочити са пуним гневом империје која ће га осудити на доживотну робију због шпијунаже. Таква судбина би снашла и Едварда Сноудена да се на време није склонио (пошто је обавештајац, највероватније је имао помоћ обавештајних служби “друге стране”) у Хонгконг захваљујући помоћи “непознатог добротвора” који није могао да заштити и Бредлија Менинга због специфичног стицаја околности (Бредли је већ био у рукама америчке армије и нико му није могао пружити помоћ).

Остаје нам да закључимо да су двојица наших хероја показали свету како се бори за правду и истину. Нажалост, на једном од њих искалиће се сав гнев и бес САД, али ће зато његово име, као и име Едварда Сноудена, постати део легенде. На нама је да не заборавимо њихове примере и да их се увек сећамо као храбрих младих људи који су постали свесни шта империја чини савременом свету. У свему овоме битно је њихово стање свести. То је фундаментални принцип који и нас треба да освести и да нам скине копрену са очију. Пре свега овим својим поступцима двојица освешћених људи су утрли пут будућим припадницима обавештајних служби и припадницима оружаних снага Америке који тек треба да се освесте. Само да жртва Бредлија Менинга не обесхрабри поменуте будуће самосвесне припаднике оружаних снага Америке да пођу стопама овог храброг и неустрашивог младог човека. Слава Бредлију Менингу и његовој жртви и слава Едварду Сноудену јер су нам показали шта значи борити се за истинску слободу човека!


[1] NSA, eng. National Security Agency, Nacionalna bezbednosna agencija, Prim. Autora.

[11] Eng. Whisteler, звиждач, нови термин који се односи на особу или институцију која у јавност пушта поверљиве информације. Прим. Аутора.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер