BRIKS između mita i realnosti

Želja preko 30 zemalja „Globalnog juga“ da se pridruže BRIKS+, videći ga kao zastupnika svojih interesa, paralela je sa ekspanzivnim širenjem Pokreta nesvrstanih tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. S druge strane, postepeno klizanje tog Pokreta (koji i danas postoji) u irelevantnost, može postati i sudbina BRIKS+, posebno uzimajući u obzir faktičku nedelotvornost grupacije u prvih deceniju i po postojanja.

Samit BRIKS-a u Kazanju, Rusija, 24. oktobra 2024.

Međutim, ta mračna perspektiva za BRIKS+ daleko je od toga da bude izvesna, a ima mnogo indikacija da bi se moglo desiti suprotno. Naime, na samitu grupacije u gradu Kazanju u Rusiji krajem oktobra ove godine pojavio se prvi čovek Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, što je razumljivo imajući u vidu da BRIKS+ prestavlja 44% populacije planete. Činjenica da blok čini 37% globalnog BDP-a po kupovnoj moći i 26% svetskog BDP-a po tržišnim kursevima ukazuje na njegov potencijal da postane mnogo važniji igrač nego što je to ikada bio Varšavski pakt.

Najvažnije od svega, najveća svetska privreda mereno BDP-om po kupovnoj moći Kina je članica BRIKS+ (Sovjetski Savez je samo u jednoj godini dostigao 44% BDP-a SAD). Ona je istovremeno ubedljivo najveća industrijska sila, a kroz nekoliko decenija Indija će, po trenutnoj dinamici, prestići SAD po BDP-u po istom parametru.

Zemlje članice organizacije BRIKS+

Najviše zemalja koje žele da postanu članovi ovog kluba je iz Afrike, kontinenta čija će se populacija udvostručiti do sredine veka. S druge strane, osim Rusije i Belorusije nijedna evropska država nema aspiracije ka BRIKS+. Dakle, za Srbiju, kao i za većinu evropskih država, proces jačanja BRIKS-a je umnogome dešavanje bez neposrednog značaja. 

Suprotno uvreženom narativu, većina članova grupacije, uključujući i one potencijalne, ne posmatra BRIKS kao antizapadni klub, već platformu koja omogućava snažniji glas za promociju njihovih političkih i ekonomskih interesa. I domaćin skupa, ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je na samitu u Kazanju da je BRIKS+ nezapadni, ali ne i antizapadni blok. Ironija je da je samit BRIKS-a u Kazanju (22-24. oktobra) održan gotovo istovremeno sa (polu)godišnjim sastankom MMF-a i Svetske Banke, te da je zahtev za reformom te dve organizacije, uključujući jače predstavljanje zemalja Trećeg sveta u njima, jedna od najvažnijih tačaka u završnom komunikeu BRIKS+.

„Pukotine“ unutar BRIKS-a

I posle samita u Kazanju, BRIKS nije bliži premošćivanju razlika između svojih članica. Istina, u tom labavom bloku postoji slaganje oko koordinacije ekonomskih i diplomatskih napora oko zajedničkog cilja — kreiranja protivteže uticaju Zapada u globalnim institucijama kao što su Svetska banka, MMF, G7 ili Savet bezbednosti OUN. Međutim, Moskva i Teheran, koji su u praktično direktnom sukobu sa Zapadom, žele ništa manje od oduzimanja hegemonskog statusa Vašingtonu, dok Peking, iako nespreman da uđe u punu ekonomsku konfrontaciju sa SAD i EU, sve više posmatra BRIKS+ kao geopolitički instrument u svojoj borbi za detronizaciju zapadne dominacije.

Ruski predsednik Vladimir Putin na samitu BRIKS-a u Kazanju, Rusija, 23. oktobra 2024.

Ipak, ostale članice, od kojih su najvažnije Indija i Brazil, žele da reformišu, a ne da sruše postojeći poredak. Indikativno je da su Brazilija i Nju Delhi godinama radili iza kulisa kako bi ublažili ton Rusije u završnim deklaracijama samita (na primer, „uokvirivanje“ BRIKS-a kao kontrapunkta G-7 je izbegnuto).

Razilaženja u BRIKS nisu mala ni po pitanju proširenja grupacije. Peking se zalagao za maksimalistički pristup, želeći da bude lider jakog i brojnog bloka. Multilateralna institucija sa brojnim članstvom bi izvesno povećala kinesku moć unutar sadašnjeg globalnog poretka.

Saudijska Arabija i Iran su primer različitih interesa u okviru BRIKS+, ali su njihove pozicije približene posredovanjem Pekinga 2023. godine, dok su odnosi Indije i Kine popravljeni dogovorom Sija i Modija o patroliranju duž zajedničke granice na Himalajima, posredovanjem Moskve na nedavno završenom samitu u Kazanju.

Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije Fejsal bin Farhan al Saud na samitu BRIKS-a u Kazanju, Rusija, 24. oktobra 2024.

Većina aspiranata za članstvo u bloku, izuzevši Venecuelu, Kubu ili Severnu Koreju, će verovatno gledati na pristupanje BRIKS+ kao strategiju da se ojačaju veze sa Kinom i drugim zemljama na Globalnom jugu bez umanjivanja povezanosti sa Zapadom. Rijad, na primer, ostaje ključni saveznik Vašingtona na Bliskom istoku, iako nastoji da produbi veze sa Pekingom, što je slično poziciji većina država Latinske Amerike koje su kandidati za članstvo.

Sve ove zemlje preko BRIKS+ žele da prošire svoje diplomatske i ekonomske mogućnosti, odnosno da uspostave snažnije veze sa nezapadnim inicijativama i organizacijama. Važan faktor primamljivosti članstva u grupaciji je i njena neobavezujuća forma. Naime, ne postoji mogućnost nametanja odluka, što je povezano sa odsustvom lidera – iako je Kina nesumnjivo najvažnija članica grupacije – i u tom pogledu BRIKS delimično podseća na EU.

Stvar koje ne doprinosi koherentnosti grupacije, i koja izvesno odražava pomeranje ka centralizovanoj upravi (koja podriva privrženost zapadnom poimanju vladavine prava), je sve veći fokus na civilizacijskom identitetu, tj. favorizovanje suvereniteta i kulturnog kontinuiteta u odnosu na međunarodna pravila i političke norme (Kina, RF, Egipat, Etiopija i Iran – naglašavajući kulturno i istorijsko nasleđe u odnosu na moderne političke modele – oličavaju koncept civilizacijskih država).

Samit BRIKS-a u Kazanju, Rusija, 24. oktobra 2024.

„Pukotine“ unutar BRIKS-a će verovatno rasti, ali je malo verovatno da će dovesti do njegovog raspada. Ipak, kao ključni rizik ostaje mogućnost da tehnološka kompeticija između Kine i SAD dovede do podizanja digitalne „gvozdene zavese“ i pojave dve odvojene i nekompatibilne tehnološke sfere, što bi saradnju sa „obe strane“ učinilo teže izvodljivom, te bi mnoge članice ili aspiranti za članstvo u BRIKS+ mogli biti pred teškim izborom.

Povezano s tim pesimističnim scenarijom, nekim posmatračima na Zapadu pojava BRIKS+ sugeriše nešto zloslutno – svet koji se raspada na dva konkurentska bloka (predvođena Amerikom i Kinom), zahvaljujući intenziviranju geopolitičkog rivalstva između Istoka i Zapada i rastućem međusobnom otuđenju između Severa i Juga. Studije MMF-a pokazuju da bi troškovi snažne trgovinske fragmentacije, koja bi pored restrikcija u međunarodnoj razmeni podrazumevala i tehnološki dekupling, u dugom roku dostigli čak 7% svetskog BDP.

(Najgori) scenario u kome Kina ulazi u otvoreni sukob sa SAD, najverovatnije oko Tajvana, bi inicirao zapadni embargo praktično identičan onome koji trpi Rusija, sa drastičnim troškovima za strane u konfliktu, ali i celokupnu svetsku privredu. To bi istovremeno značilo i raspad BRIKS+, sa Moskvom i Teheranom koji bi skoro izvesno podržali Peking, dok bi većina ostalih članica pokušala da održe ekvidistancu u odnosu na strane u konfliktu.

Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin tokom samita BRIKS-a u Kazanju, Rusija, 24. oktobra 2024.

Skroman napredak na planu dedolarizacije

Brzorastuća razmena među članicama BRIKS-a, uz rast značaja grupacije kao trgovinskog partnera za druge zemlje u razvoju, je trend koji često naglašavaju njeni promoteri. Ipak, ograničenje je niska baza, tj. to što BRIKS+ čini tek petinu ukupne svetske trgovine – tri puta manje od udela razvijenih zemalja u svetskoj robnoj razmeni. Činjenica da je Kina vodeći trgovinski partner za skoro dve trećine zemalja u svetu, te da je najveći globalni izvoznik, se pozitivno odrazila na rast učešća juana (na 6% 2024) u globalnom finansiranju međunarodne razmene. No, to je i dalje skroman učinak u odnosu na dolar, čiji je udeo u istom domenu preko četiri petine.

Aktivnost na dedolarizaciji finansijskih tokova se može pratiti i kroz opadanje udela monete SAD u prekograničnim bankarskim potraživanjima, međunarodnim dužničkim hartijama od vrednosti i spoljnim dugovima pet inicijalnih članica BRIKS-a. Tako su prekogranična bankarska potraživanja denominovana u američkoj valuti redukovana sa 66% 2020. na 55% 2024. Učešće međunarodnih dužničkih hartija od vrednosti denominovanih u dolarima se istovremeno smanjilo sa 83% na 75%. Međutim, kako je trenutno globalno učešće u upotrebi dolara za oba segmenta po oko 47%, jasno je da se inicijalne članice BRIKS dedolarizuju sa veoma visoke baze.

Kada su u pitanju spoljni dugovi denominovani u moneti SAD, tu je napravljen znatan pomak (pad sa 59% 2012. na 46% 2024). Međutim, donekle paradoksalno, ovde je problem relativno skroman udeo bruto spoljnih dugova BRIKS-a (koji čine tek 5% svih globalnih potraživanja po tom osnovu). Naime, valuta koja ima pretenziju da bude globalna teško to može ostvariti bez konstantnog kreiranja visokih platnobilansnih deficita i posledičnog narastanja spoljnog duga zemlje koja je emituje.

Američki dolar

Istina, alternativni scenario sa vodećom ulogom u međunarodnoj razmeni, odnosno njenom finansiranju, može dati rezultate, i značajan pomak Kine poslednjih godina na tom planu ukazuju da u Pekingu traže alternativne načine da svoju monetu učine što više globalno traženom.

Skromno učešće pet inicijalnih članica BRIKS-a u prekograničnim finansijskim tokovima značajno ograničava globalni uticaj dedolarizacije. Rezidentne banke BRIKS-a čine samo 9% globalnih međunarodnih potraživanja, izdavaoci obveznica iz BRIKS-a čine tek 3% neotplaćenih međunarodnih dužničkih hartija od vrednosti, dok je spoljni dug pravnih (i fizička) lica iz država BRIKS-a tek dvadesetina globalnog. Dakle, ako bi zemlje BRIKS-a kolektivno i u potpunosti dedolarizovale svoje ključne finansijske tokove, to bi uticalo samo na 11% svih u dolarima denominovanih prekograničnih bankarskih potraživanja, i tek na 4,4% međunarodnih dužničkih hartija od vrednosti denominiranih u američkoj moneti, što implicira relativno mali „udar“ na globalnu poziciju dolara.

Iako BRIKS+ kontroliše 42% globalnih deviznih rezervi centralnih banaka, većina njih je u dolarima, evrima (i ostalim zapadnim valutama). Budući da se na taj način finansiraju spoljni deficiti SAD i evrozone, Kina, i posebno Rusija (pogođena zamrzavanjem svojih aktiva koje su najvećim delom bile u evrima), aktivno rade na smanjivanju udela zapadnih moneta u deviznim portfeljima svojih centralnih banaka.

Narodna banka Kine u Pekingu

Zlato i digitalne valute

Budući da mnogi vide zlato kao potencijalnu alternativu dolaru, udeo ovog plemenitog metala u deviznim rezervama BRIKS+ je skoro upola manji (tačnije 22%). Dakle, uprkos aktivnoj kupovini od strane članica bloka, zlato i dalje čini samo 10% njihovih deviznih rezervi (što je polovina svetskog proseka), što otežava eventualno kreiranje zajedničke monete BRIKS+ koja bi bila pokrivena ovim plemenitim metalom. Od valuta država članica BRIKS+, globalne devizne rezerve praktično postoje samo u juanima i čine tek 2,1% svih deviznih rezervi svetskih centralnih banaka (što je, istina, duplo više nego osam godina ranije).

Projekat Centralne banke za digitalnu valutu (CBDC) – m-Bridge – kao kanal preko kojeg bi BRIKS+ mogao dedolarizovati globalni sistem prekograničnog plaćanja, je izvesno precenjen, budući da je ključni problem organizacija i upravljanje – kako sve banke (centralne i komercijalne) staviti na jednu platformu?

Fokus je na korišćenju digitalnih valuta centralnih banaka za poboljšanje mehanizama prekograničnog plaćanja, i to na veleprodajnom CBDC, sa ciljem olakšavanja velikih i često međuvalutnih i prekograničnih transakcija. Centralne banke moraju da provere i licenciraju platforme, i da budu spremne da izdaju rezerve na njima, dok poslovne banke moraju da obezbede likvidnost platformi (dodatno, potrebno je izraditi pravni okvir koji bi dobio saglasnost svih učesnika).

Predsednica Nove razvojne banke (NDB) i bivša predsednica Brazila Dilma Rusef na samitu BRIKS-a u Johanesburgu, Južna Afrika, avgusta 2023.

Iz svih ovih razloga, napredak na veleprodajnim CBDC platformama traje duže nego što bi se očekivalo na osnovu umerenih tehničkih izazova. Ako bi veleprodajne CBDC platforme počele da obrađuju valutne transakcije u velikim iznosima, upotreba dolara u globalnim plaćanjima bi izvesno bila osetno redukovana. Za sada, projekat m-Bridge ima tek nešto više od trideset „posmatrača“ članova iz globalne zajednice centralnog bankarstva.

Nosilac procesa dedolarizacije trebalo bi da bude Nova razvojna banka (NDB), koju je osnovao BRIKS 2015, s ciljem da podrži ulaganja u infrastrukturu i u održive projekte u zemljama u razvoju (sa što većim udelom kredita u lokalnim valutama). Međutim, činjenica da je 70% kredita još uvek u konvertibilnim (zapadnim) monetama odražava valutne preferencije investitora koji finansiraju pozajmice NDB-a. Istina, izdavanje Panda obveznica denominiranih u juanima raste, ali one sa ukupnom protivvrednošću od 25 milijardi dolara čine tek 2,5% izdatih obveznica NDB denominiranih u dolarima.

Dodatno, NDB je više nego petostruko manjeg finansijskog kapaciteta od Svetske banke, koju pokušava da zameni. Činjenica da je Rusiji od 2023. onemogućeno finansiranje iz NDB zbog straha od sekundarnih sankcija, ukazuje na praktičnu nemoć konstituenata BRIKS-a da se suprostave zapadnim finansijskim centrima.

Ulaz u sedište SWIFT-a u Briselu, Belgija

Alternativa za SWIFT

Značajan napredak u poslednjih osam godina vidi se i u većem udelu valuta BRIKS-a u globalnim plaćanjima putem SWIFT-a (čiji se udeo skoro duplirao, dostižući 6,4% u 2024). Ipak, ovaj rast sa veoma niske baze nije neposredna i direktna pretnja američkoj valuti, čija se prednost može povezati i sa činjenicom da je „poravnanje transakcija“ de facto usklađeno sa političkim opredeljenjima država (umesto da sledi „tržišne sile“).

Međutim, kreiranje BRICS Clear, novog (alternativnog) sistema plaćanja i poravnanja ima potencijal da bude promena od značaja. Pođimo od toga kako funkcioniše SWIFT. Obračunska jedinica za taj sistem plaćanje je de facto dolar, što vodi do stvaranja veštačke, ali snažne potražnje za američkom monetom (posledično, zemlje moraju da održavaju značajne rezerve dolara da bi učestvovale u globalnoj trgovini, čineći dolar globalnom rezervnom valutom i time efektivno obezbeđujući Vašingtonu skoro neometano finansiranje platnobilansnih i fiskalnih deficita).

Trenutno je jedini način da se zaobiđu sankcije SWIFT sistema bilateralna („jedan na jedan“) trgovina. Do nedavno, nije bilo mnogo zemalja spremnih da odlučno krenu protiv SAD i obavljaju bilateralnu trgovinu sa zemljama pod sankcijama. Međutim, to se promenilo sa embargom protiv Moskve – zbog čega su Kina, Indija i neke druge zemlje bile spremne da sklapaju bilateralne aranžmane sa RF. Međutim, u poređenju sa globalnim centralizovanim finansijskim sistemom kao što je SWIFT, zaista je komplikovano sa svakom pojedinačnom državom pregovarati i uspostaviti poseban finansijski sistem sa cenama, plaćanjem, poravnanjem.

Stablecoin

Clear System sa obračunskom jedinicom BRICS (nazvanom Stablecoin), kojim upravlja NDB, na elegantan način rešava glavni izazov – integriše bilateralne trgovine među članicama BRIKS+ kako bi se formirao jedinstven i kohezivni finansijski sistem za multilateralnu trgovinu. Mehanizam (BRICS) Stablecoin je sofisticirano digitalno rešenje za praćenje međunarodne trgovine.

Na primer, kada Brazil prodaje čelik Indoneziji, njihova transakcija će se beležiti u digitalnoj jedinici vezanoj ili za zlato ili za ponderisanu korpu valuta BRIKS-a. NDB deluje kao knjigovođa, prateći sve takve trgovine tokom određenog perioda. U vreme poravnanja, NDB izračunava neto pozicije – ko kome koliko duguje – i konačna plaćanja se vrše u lokalnim valutama, a da nikome nisu potrebni dolari u međuvremenu.

Dakle, zemlje trguju kao i obično, ali umesto da svaka transakcija zahteva dolare i zapadne banke, sistem objedinjuje transakcije i direktno ih poravnava. To nije stvaranje nove valute u konvencionalnom smislu – to je kreiranje novog računovodstvenog sistema putem virtuelne valute za transferisanje postojećeg novca.

Predstavljanje novog dizajna novčanice od 10 dolara, ostrvo Elis, Njujork, septembra 2005.

Članice BRIKS-a, zajedno sa svim drugim zemljama koje nisu visoko razvijene, čine 40% svetske trgovine. Prebacivanje samo polovine njihove trgovine na BRICS Clear bi moglo da izazove seizmičko pomeranje u globalnim finansijama i uzdrma finansijsku dominaciju SAD. Rezerve centralnih banaka, koje su dominantno denominovane u dolarima, bi kao i obično odražavale trgovinske obrasce, te bi se udeo američke valute mogao znatno smanjiti do kraja decenije (za više od trećine). Ako se pak to desi, pokrenuće se značajna prodaja američkih državnih hartija od vrednosti i dodatna erozija značaja i vrednosti dolara.

Za sada, imajući u vidu relativno nepovoljne pozicije za BRIKS+ u faktički svim pomenutim oblastima, čini se da valute članica BRIKS+, ili hipotetička zajednička moneta, neće biti direktan izazivač američkom dolaru, barem ne u doglednoj budućnosti.

(Ne)moć BRIKS+

BRIKS+, pokušavajući da reprezentuje svetsku većinu, samo delimično popunjava prazan prostor koji ostaje iza nekadašnjeg „unipolarnog trenutka“ američke moći. Embargo Rusiji, koje su usvojile samo one zemlje koje su vrlo blisko povezane sa Vašingtonom, pokazuje limite moći Zapada, dok s druge strane strah od sekundarnih sankcija, koje ograničavaju i rad razvojne banke BRIKS-a, ukazuje na nemoć izazivača trenutnog poretka (mnoge zemlje BRIKS-a, u različitom stepenu, indirektno saučestvuju u zapadnom sankcionisanju RF).

Iako ima daleko veći značaj nego što je na svom vrhuncu imao Pokret nesvrstanih, aktivni angažman prema multipolarnom svetu daje veoma skromne učinike. Na primer, alternativni platni sistem i, s tim povezana, dedolarizacija su u praksi toliko složeni da se i pored velikih napora Pekinga i Moskve, posebno tokom poslednjih 10 godina, veoma malo uradilo na tom planu. Dodatno, za razliku od deklaracija G7, koje su pune finansijskih obaveza da bi se ostvarili zajednički ciljevi, komunike iz Kazanja se uglavnom sastoji od nejasnih formulacija, kojima se prikrivaju razlike u stavovima članova BRIKS+.

Uprkos tome, BRIKS+ ostaje ključna platforma za promociju multipolarnosti, i kreatori politike na Zapadu često zanemaruju ovo podudaranje interesa među državama bloka. BRIKS sve intenzivnije eksperimentiše sa različitim instrumentima koji ne uključuju američki dolar: sistemi plaćanja, kriptovalute, digitalizovani mehanizmi za trgovinu nacionalnim valutama ili putem bartera, te habovi za trgovinu berzanskim robama. Jasno je da bi ovako „skrpljen“ sistem izvan dominacije dolara bio skuplji i glomazniji od trenutnog poretka, ali je za većinu članica BRIKS+ on dobrodošla potencijalna zaštita od fiskalnih i geopolitičkih rizika (kao što su sankcije) povezanih sa Amerikom.

Sa sve jačim antizapadnim raspoloženjem širom sveta, nije ni na Zapadu malo onih koji uviđaju potrebu za reformisanjem globalnih finansijskih institucija, kako bi se delimično izašlo u susret zahtevima zemalja „Trećeg sveta“ (mnogi vide ustupke Indiji i Brazilu, koji su spremni da private korekcije trenutnog poretka, kao razumnu soluciju).

Bez sumnje, ekspanzija BRIKS-a pokazuje rastuće globalno nezadovoljstvo i odlučnost da se ospore strukturne prednosti koje razvijene tržišne privrede nastavljaju da uživaju u globalnom poretku koji je stvoren po njihovoj meri. Ipak, umesto frontalnog napada na postojeći poredak, angažman BRIKS+ će verovatno biti odmeren i postepen.

(RTS)