Портпарол Европске комисије Ана Каиса Итконен: Србија и даље може да увози руски гас. Усвојени предлог о забрани увоза руског гаса се не односи на Србију која није чланица ЕУ, иако је у Београду то било тако представљено

Портпаролка Европске комисије (ЕК) Ана Каиса Итконен изјавила је данас да је ЕК "јасно ставља до знања да Србија и даље може да увози руски гас - упркос неким тумачењима нове уредбе која забрањује увоз, али само чланицама Уније".

Итконен је у емисији „Свет и ми“ телевизије Инсајдер указала како ЕК наглашава да се, паралелно, траже алтернативни начини снабдевања гасом и да се о тим опцијама већ интензивно разговора у оквиру радних група Београда и Брисела.

Предлог “RePowerр” – о забрани увоза руског гаса – који је усвојен прошле недеље, односи се искључиво на државе чланице ЕУ и има јурисдикцију само над њима. Дакле, не утиче и не регулише транзит ка трећим земљама и не односи се на Србију која није чланица Европске уније, иако је у Београду то било тако представљено.

“Трудили смо се да врло јасно објаснимо у нашој комуникацији који је тачно обухват овог законодавства. Наравно, то још није закон. Али желели смо да будемо врло јасни и са нашим српским партнерима о томе каква је ситуација, посебно имајући у виду многе промене које се сада дешавају у региону у вези са америчким санкцијама одређеним нафтним компанијама и слично“, рекла је Итконен.

Она наводи да Европа Србији нуди подршку у диверсификацији.

„Након недавне посете председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен Београду, одржан је и технички састанак радне групе између српских и комисијских званичника управо како би се анализирале ове ситуације – који је најбољи начин да се подржи Србија у диверзификацији и усклађивању законодавства са европским у области енергетике“, истакла је Итконен.

Европска комисија је са земљама кандидатима за чланство у ЕУ и чланицама Енергетске заједнице одржала неколико састанака. Један од њих је ЦЕСЕЦ, што је регионална платформа за сарадњу земаља у региону у области енергетике.

“За нас у Комисији је најважније да земље које су највише погођене овим одлукама, не буду ни на који начин угрожене када је реч о сигурности снабдевања. То је једно од првих и најважнијих питања којима се бавимо у овим случајевима. Тај посао се увек обавља кроз контакт, кроз размену информација и процену како најбоље можемо пружити подршку,” нагласила је портпаролка Европске комисије.

(Нова.рс)