БРИКС између мита и реалности

Жеља преко 30 земаља „Глобалног југа“ да се придруже БРИКС+, видећи га као заступника својих интереса, паралела је са експанзивним ширењем Покрета несврстаних током шездесетих и седамдесетих година прошлог века. С друге стране, постепено клизање тог Покрета (који и данас постоји) у ирелевантност, може постати и судбина БРИКС+, посебно узимајући у обзир фактичку неделотворност групације у првих деценију и по постојања.

Самит БРИКС-а у Казању, Русија, 24. октобра 2024.

Међутим, та мрачна перспектива за БРИКС+ далеко је од тога да буде извесна, а има много индикација да би се могло десити супротно. Наиме, на самиту групације у граду Казању у Русији крајем октобра ове године појавио се први човек Уједињених нација Антонио Гутереш, што је разумљиво имајући у виду да БРИКС+ преставља 44% популације планете. Чињеница да блок чини 37% глобалног БДП-а по куповној моћи и 26% светског БДП-а по тржишним курсевима указује на његов потенцијал да постане много важнији играч него што је то икада био Варшавски пакт.

Најважније од свега, највећа светска привреда мерено БДП-ом по куповној моћи Кина је чланица БРИКС+ (Совјетски Савез је само у једној години достигао 44% БДП-а САД). Она је истовремено убедљиво највећа индустријска сила, а кроз неколико деценија Индија ће, по тренутној динамици, престићи САД по БДП-у по истом параметру.

Земље чланице организације БРИКС+

Највише земаља које желе да постану чланови овог клуба је из Африке, континента чија ће се популација удвостручити до средине века. С друге стране, осим Русије и Белорусије ниједна европска држава нема аспирације ка БРИКС+. Дакле, за Србију, као и за већину европских држава, процес јачања БРИКС-а је умногоме дешавање без непосредног значаја. 

Супротно увреженом наративу, већина чланова групације, укључујући и оне потенцијалне, не посматра БРИКС као антизападни клуб, већ платформу која омогућава снажнији глас за промоцију њихових политичких и економских интереса. И домаћин скупа, руски председник Владимир Путин нагласио је на самиту у Казању да је БРИКС+ незападни, али не и антизападни блок. Иронија је да је самит БРИКС-а у Казању (22-24. октобра) одржан готово истовремено са (полу)годишњим састанком ММФ-а и Светске Банке, те да је захтев за реформом те две организације, укључујући јаче представљање земаља Трећег света у њима, једна од најважнијих тачака у завршном комуникеу БРИКС+.

„Пукотине“ унутар БРИКС-а

И после самита у Казању, БРИКС није ближи премошћивању разлика између својих чланица. Истина, у том лабавом блоку постоји слагање око координације економских и дипломатских напора око заједничког циља — креирања противтеже утицају Запада у глобалним институцијама као што су Светска банка, ММФ, Г7 или Савет безбедности ОУН. Међутим, Москва и Техеран, који су у практично директном сукобу са Западом, желе ништа мање од одузимања хегемонског статуса Вашингтону, док Пекинг, иако неспреман да уђе у пуну економску конфронтацију са САД и ЕУ, све више посматра БРИКС+ као геополитички инструмент у својој борби за детронизацију западне доминације.

Руски председник Владимир Путин на самиту БРИКС-а у Казању, Русија, 23. октобра 2024.

Ипак, остале чланице, од којих су најважније Индија и Бразил, желе да реформишу, а не да сруше постојећи поредак. Индикативно је да су Бразилија и Њу Делхи годинама радили иза кулиса како би ублажили тон Русије у завршним декларацијама самита (на пример, „уоквиривање“ БРИКС-а као контрапункта Г-7 је избегнуто).

Разилажења у БРИКС нису мала ни по питању проширења групације. Пекинг се залагао за максималистички приступ, желећи да буде лидер јаког и бројног блока. Мултилатерална институција са бројним чланством би извесно повећала кинеску моћ унутар садашњег глобалног поретка.

Саудијска Арабија и Иран су пример различитих интереса у оквиру БРИКС+, али су њихове позиције приближене посредовањем Пекинга 2023. године, док су односи Индије и Кине поправљени договором Сија и Модија о патролирању дуж заједничке границе на Хималајима, посредовањем Москве на недавно завршеном самиту у Казању.

Министар спољних послова Саудијске Арабије Фејсал бин Фархан ал Сауд на самиту БРИКС-а у Казању, Русија, 24. октобра 2024.

Већина аспираната за чланство у блоку, изузевши Венецуелу, Кубу или Северну Кореју, ће вероватно гледати на приступање БРИКС+ као стратегију да се ојачају везе са Кином и другим земљама на Глобалном југу без умањивања повезаности са Западом. Ријад, на пример, остаје кључни савезник Вашингтона на Блиском истоку, иако настоји да продуби везе са Пекингом, што је слично позицији већина држава Латинске Америке које су кандидати за чланство.

Све ове земље преко БРИКС+ желе да прошире своје дипломатске и економске могућности, односно да успоставе снажније везе са незападним иницијативама и организацијама. Важан фактор примамљивости чланства у групацији је и њена необавезујућа форма. Наиме, не постоји могућност наметања одлука, што је повезано са одсуством лидера – иако је Кина несумњиво најважнија чланица групације – и у том погледу БРИКС делимично подсећа на ЕУ.

Ствар које не доприноси кохерентности групације, и која извесно одражава померање ка централизованој управи (која подрива приврженост западном поимању владавине права), је све већи фокус на цивилизацијском идентитету, тј. фаворизовање суверенитета и културног континуитета у односу на међународна правила и политичке норме (Кина, РФ, Египат, Етиопија и Иран – наглашавајући културно и историјско наслеђе у односу на модерне политичке моделе – оличавају концепт цивилизацијских држава).

Самит БРИКС-а у Казању, Русија, 24. октобра 2024.

„Пукотине“ унутар БРИКС-а ће вероватно расти, али је мало вероватно да ће довести до његовог распада. Ипак, као кључни ризик остаје могућност да технолошка компетиција између Кине и САД доведе до подизања дигиталне „гвоздене завесе“ и појаве две одвојене и некомпатибилне технолошке сфере, што би сарадњу са „обе стране“ учинило теже изводљивом, те би многе чланице или аспиранти за чланство у БРИКС+ могли бити пред тешким избором.

Повезано с тим песимистичним сценаријом, неким посматрачима на Западу појава БРИКС+ сугерише нешто злослутно – свет који се распада на два конкурентска блока (предвођена Америком и Кином), захваљујући интензивирању геополитичког ривалства између Истока и Запада и растућем међусобном отуђењу између Севера и Југа. Студије ММФ-а показују да би трошкови снажне трговинске фрагментације, која би поред рестрикција у међународној размени подразумевала и технолошки декуплинг, у дугом року достигли чак 7% светског БДП.

(Најгори) сценарио у коме Кина улази у отворени сукоб са САД, највероватније око Тајвана, би иницирао западни ембарго практично идентичан ономе који трпи Русија, са драстичним трошковима за стране у конфликту, али и целокупну светску привреду. То би истовремено значило и распад БРИКС+, са Москвом и Техераном који би скоро извесно подржали Пекинг, док би већина осталих чланица покушала да одрже еквидистанцу у односу на стране у конфликту.

Кинески председник Си Ђинпинг и руски председник Владимир Путин током самита БРИКС-а у Казању, Русија, 24. октобра 2024.

Скроман напредак на плану дедоларизације

Брзорастућа размена међу чланицама БРИКС-a, уз раст значаја групације као трговинског партнера за друге земље у развоју, је тренд који често наглашавају њени промотери. Ипак, ограничење је ниска база, тј. то што БРИКС+ чини тек петину укупне светске трговине – три пута мање од удела развијених земаља у светској робној размени. Чињеница да је Кина водећи трговински партнер за скоро две трећине земаља у свету, те да је највећи глобални извозник, се позитивно одразила на раст учешћа јуана (на 6% 2024) у глобалном финансирању међународне размене. Но, то је и даље скроман учинак у односу на долар, чији је удео у истом домену преко четири петине.

Активност на дедоларизацији финансијских токова се може пратити и кроз опадање удела монете САД у прекограничним банкарским потраживањима, међународним дужничким хартијама од вредности и спољним дуговима пет иницијалних чланица БРИКС-а. Тако су прекогранична банкарска потраживања деноминована у америчкој валути редукована са 66% 2020. на 55% 2024. Учешће међународних дужничких хартија од вредности деноминованих у доларима се истовремено смањило са 83% на 75%. Међутим, како је тренутно глобално учешће у употреби долара за оба сегмента по око 47%, јасно је да се иницијалне чланице БРИКС дедоларизују са веома високе базе.

Када су у питању спољни дугови деноминовани у монети САД, ту је направљен знатан помак (пад са 59% 2012. на 46% 2024). Међутим, донекле парадоксално, овде је проблем релативно скроман удео бруто спољних дугова БРИКС-а (који чине тек 5% свих глобалних потраживања по том основу). Наиме, валута која има претензију да буде глобална тешко то може остварити без константног креирања високих платнобилансних дефицита и последичног нарастања спољног дуга земље која је емитује.

Амерички долар

Истина, алтернативни сценарио са водећом улогом у међународној размени, односно њеном финансирању, може дати резултате, и значајан помак Кине последњих година на том плану указују да у Пекингу траже алтернативне начине да своју монету учине што више глобално траженом.

Скромно учешће пет иницијалних чланица БРИКС-а у прекограничним финансијским токовима значајно ограничава глобални утицај дедоларизације. Резидентне банке БРИКС-а чине само 9% глобалних међународних потраживања, издаваоци обвезница из БРИКС-а чине тек 3% неотплаћених међународних дужничких хартија од вредности, док је спољни дуг правних (и физичка) лица из држава БРИКС-а тек двадесетина глобалног. Дакле, ако би земље БРИКС-а колективно и у потпуности дедоларизовале своје кључне финансијске токове, то би утицало само на 11% свих у доларима деноминованих прекограничних банкарских потраживања, и тек на 4,4% међународних дужничких хартија од вредности деноминираних у америчкој монети, што имплицира релативно мали „удар“ на глобалну позицију долара.

Иако БРИКС+ контролише 42% глобалних девизних резерви централних банака, већина њих је у доларима, еврима (и осталим западним валутама). Будући да се на тај начин финансирају спољни дефицити САД и еврозоне, Кина, и посебно Русија (погођена замрзавањем својих актива које су највећим делом биле у еврима), активно раде на смањивању удела западних монета у девизним портфељима својих централних банака.

Народна банка Кине у Пекингу

Злато и дигиталне валуте

Будући да многи виде злато као потенцијалну алтернативу долару, удео овог племенитог метала у девизним резервама БРИКС+ је скоро упола мањи (тачније 22%). Дакле, упркос активној куповини од стране чланица блока, злато и даље чини само 10% њихових девизних резерви (што је половина светског просека), што отежава евентуално креирање заједничке монете БРИКС+ која би била покривена овим племенитим металом. Од валута држава чланица БРИКС+, глобалне девизне резерве практично постоје само у јуанима и чине тек 2,1% свих девизних резерви светских централних банака (што је, истина, дупло више него осам година раније).

Пројекат Централне банке за дигиталну валуту (CBDC) – m-Bridge – као канал преко којег би БРИКС+ могао дедоларизовати глобални систем прекограничног плаћања, је извесно прецењен, будући да је кључни проблем организација и управљање – како све банке (централне и комерцијалне) ставити на једну платформу?

Фокус је на коришћењу дигиталних валута централних банака за побољшање механизама прекограничног плаћања, и то на велепродајном CBDC, са циљем олакшавања великих и често међувалутних и прекограничних трансакција. Централне банке морају да провере и лиценцирају платформе, и да буду спремне да издају резерве на њима, док пословне банке морају да обезбеде ликвидност платформи (додатно, потребно је израдити правни оквир који би добио сагласност свих учесника).

Председница Нове развојне банке (NDB) и бивша председница Бразила Дилма Русеф на самиту БРИКС-а у Јоханесбургу, Јужна Африка, августа 2023.

Из свих ових разлога, напредак на велепродајним CBDC платформама траје дуже него што би се очекивало на основу умерених техничких изазова. Ако би велепродајне CBDC платформе почеле да обрађују валутне трансакције у великим износима, употреба долара у глобалним плаћањима би извесно била осетно редукована. За сада, пројекат m-Bridge има тек нешто више од тридесет „посматрача“ чланова из глобалне заједнице централног банкарства.

Носилац процеса дедоларизације требало би да буде Нова развојна банка (НДБ), коју је основао БРИКС 2015, с циљем да подржи улагања у инфраструктуру и у одрживе пројекте у земљама у развоју (са што већим уделом кредита у локалним валутама). Међутим, чињеница да је 70% кредита још увек у конвертибилним (западним) монетама одражава валутне преференције инвеститора који финансирају позајмице НДБ-а. Истина, издавање Панда обвезница деноминираних у јуанима расте, али оне са укупном противвредношћу од 25 милијарди долара чине тек 2,5% издатих обвезница НДБ деноминираних у доларима.

Додатно, НДБ је више него петоструко мањег финансијског капацитета од Светске банке, коју покушава да замени. Чињеница да је Русији од 2023. онемогућено финансирање из НДБ због страха од секундарних санкција, указује на практичну немоћ конституената БРИКС-а да се супроставе западним финансијским центрима.

Улаз у седиште SWIFT-а у Бриселу, Белгија

Алтернатива за SWIFT

Значајан напредак у последњих осам година види се и у већем уделу валута БРИКС-а у глобалним плаћањима путем SWIFT-а (чији се удео скоро дуплирао, достижући 6,4% у 2024). Ипак, овај раст са веома ниске базе није непосредна и директна претња америчкој валути, чија се предност може повезати и са чињеницом да је „поравнање трансакција“ de facto усклађено са политичким опредељењима држава (уместо да следи „тржишне силе“).

Међутим, креирање BRICS Clear, новог (алтернативног) система плаћања и поравнања има потенцијал да буде промена од значаја. Пођимо од тога како функционише SWIFT. Обрачунска јединица за тај систем плаћање је de facto долар, што води до стварања вештачке, али снажне потражње за америчком монетом (последично, земље морају да одржавају значајне резерве долара да би учествовале у глобалној трговини, чинећи долар глобалном резервном валутом и тиме ефективно обезбеђујући Вашингтону скоро неометано финансирање платнобилансних и фискалних дефицита).

Тренутно је једини начин да се заобиђу санкције SWIFT система билатерална („један на један“) трговина. До недавно, није било много земаља спремних да одлучно крену против САД и обављају билатералну трговину са земљама под санкцијама. Међутим, то се променило са ембаргом против Москве – због чега су Кина, Индија и неке друге земље биле спремне да склапају билатералне аранжмане са РФ. Међутим, у поређењу са глобалним централизованим финансијским системом као што је SWIFT, заиста је компликовано са сваком појединачном државом преговарати и успоставити посебан финансијски систем са ценама, плаћањем, поравнањем.

Stablecoin

Clear System са обрачунском јединицом BRICS (названом Stablecoin), којим управља НДБ, на елегантан начин решава главни изазов – интегрише билатералне трговине међу чланицама БРИКС+ како би се формирао јединствен и кохезивни финансијски систем за мултилатералну трговину. Механизам (BRICS) Stablecoin је софистицирано дигитално решење за праћење међународне трговине.

На пример, када Бразил продаје челик Индонезији, њихова трансакција ће се бележити у дигиталној јединици везаној или за злато или за пондерисану корпу валута БРИКС-а. НДБ делује као књиговођа, пратећи све такве трговине током одређеног периода. У време поравнања, НДБ израчунава нето позиције – ко коме колико дугује – и коначна плаћања се врше у локалним валутама, а да никоме нису потребни долари у међувремену.

Дакле, земље тргују као и обично, али уместо да свака трансакција захтева доларе и западне банке, систем обједињује трансакције и директно их поравнава. То није стварање нове валуте у конвенционалном смислу – то је креирање новог рачуноводственог система путем виртуелне валуте за трансферисање постојећег новца.

Представљање новог дизајна новчанице од 10 долара, острво Елис, Њујорк, септембра 2005.

Чланице БРИКС-а, заједно са свим другим земљама које нису високо развијене, чине 40% светске трговине. Пребацивање само половине њихове трговине на BRICS Clear би могло да изазове сеизмичко померање у глобалним финансијама и уздрма финансијску доминацију САД. Резерве централних банака, које су доминантно деноминоване у доларима, би као и обично одражавале трговинске обрасце, те би се удео америчке валуте могао знатно смањити до краја деценије (за више од трећине). Ако се пак то деси, покренуће се значајна продаја америчких државних хартија од вредности и додатна ерозија значаја и вредности долара.

За сада, имајући у виду релативно неповољне позиције за БРИКС+ у фактички свим поменутим областима, чини се да валуте чланица БРИКС+, или хипотетичка заједничка монета, неће бити директан изазивач америчком долару, барем не у догледној будућности.

(Не)моћ БРИКС+

БРИКС+, покушавајући да репрезентује светску већину, само делимично попуњава празан простор који остаје иза некадашњег „униполарног тренутка“ америчке моћи. Ембарго Русији, које су усвојиле само оне земље које су врло блиско повезане са Вашингтоном, показује лимите моћи Запада, док с друге стране страх од секундарних санкција, које ограничавају и рад развојне банке БРИКС-а, указује на немоћ изазивача тренутног поретка (многе земље БРИКС-а, у различитом степену, индиректно саучествују у западном санкционисању РФ).

Иако има далеко већи значај него што је на свом врхунцу имао Покрет несврстаних, активни ангажман према мултиполарном свету даје веома скромне учинике. На пример, алтернативни платни систем и, с тим повезана, дедоларизација су у пракси толико сложени да се и поред великих напора Пекинга и Москве, посебно током последњих 10 година, веома мало урадило на том плану. Додатно, за разлику од декларација Г7, које су пуне финансијских обавеза да би се остварили заједнички циљеви, комунике из Казања се углавном састоји од нејасних формулација, којима се прикривају разлике у ставовима чланова БРИКС+.

Упркос томе, БРИКС+ остаје кључна платформа за промоцију мултиполарности, и креатори политике на Западу често занемарују ово подударање интереса међу државама блока. БРИКС све интензивније експериментише са различитим инструментима који не укључују амерички долар: системи плаћања, криптовалуте, дигитализовани механизми за трговину националним валутама или путем бартера, те хабови за трговину берзанским робама. Јасно је да би овако „скрпљен“ систем изван доминације долара био скупљи и гломазнији од тренутног поретка, али је за већину чланица БРИКС+ он добродошла потенцијална заштита од фискалних и геополитичких ризика (као што су санкције) повезаних са Америком.

Са све јачим антизападним расположењем широм света, није ни на Западу мало оних који увиђају потребу за реформисањем глобалних финансијских институција, како би се делимично изашло у сусрет захтевима земаља „Трећег света“ (многи виде уступке Индији и Бразилу, који су спремни да привате корекције тренутног поретка, као разумну солуцију).

Без сумње, експанзија БРИКС-а показује растуће глобално незадовољство и одлучност да се оспоре структурне предности које развијене тржишне привреде настављају да уживају у глобалном поретку који је створен по њиховој мери. Ипак, уместо фронталног напада на постојећи поредак, ангажман БРИКС+ ће вероватно бити одмерен и постепен.

(РТС)