Али, обновљени загрљај са Израелом захтева одређене уступке, јер Израелци знају да су у једној јакој позицији, док је Турска скоро изолована. Анкара ће морати, пре свега, да преиспита повлашћене односе које је до сада имала са врхом Хамаса.

Неконтролисани прилив избеглица са Блиског истока и из Африке срушио је де факто један од основа интеграције у ЕУ – Шенгенски споразум. Нефункционална еврозона је у тешкој егзистенционалној кризи. То су два пројекта ЕУ који се сматрају међу најважнијим за интеграцију у ЕУ и она су снажно уздрмана и дубоко нагрижена изнутра.

Саудијска Арабија, Египат и Иран прве су државе које је у 2016. години посетио кинески председник Си Ђинпинг. Кинеска политика подстиче развој и подизање животног стандарда, без исцрпљивања ресурса и богатства региона.

Сада када је начињен преседан у случају Украјине (након њеног одбијања да сервисира свој суверени дуг према Русији), то може охрабрити земље у развоју да „заврну“ своје кинеске кредиторе. Након тога би се могла очекивати ерупција конфликта између Кине и њених дужника - земаља у развоју.

Домаћа друштвена наука, стајала је, и без обзира на политички ангажоване нападе присталица концепције конструктивизма, у многоме стоји и даље на дефиницији нације коју је својевремено формулисао Стаљин.

Није јасно да ли се америчка економија може обновити. Да би се то догодило економија САД би морала да се подвргне поновној регулацији финансијског система и да врати назад занимања која је извезла у стране земље.

Након овог Ердогановог преокрета, Русија је била приморана да други пут за годину дана преиспитује своје стратешке енергетске пројекте на Балкану, и да се поново окрене према бирократизованој и „несувереној“ Европској унији.

Предочене смернице сведоче о оријентацији кинеске владе која, са једне стране, жели да поспеши и истакне тржишност кинеске привреде, али и да олакша живот грађанима.

Европска унија не може да реши ову немилосрдну економску кризу пошто је она само део проблема. Њена јединствена валута никад није почивала на стварној економској иницијативи.

 Ако је руски председник и учинио неку грешку, онда је то она коју Запад никако не прашта: одбио је да се покори. Зато га и ,,часте’’ квалификацијама да је самодржац, тиранин, злочинац, да жели да обнови Совјетски Савез.