Како тренутно ствари стоје, шта год да се деси у Македонији — Запад ће добити своје. Ако народ „легне на руду“ и прихвати понижавајући споразум, биће интегрисани у НАТО и избачени у строј глобалне колонијалне жандармерије, а ако споразум одбаци, Западу ће омогућити да преко својих непосредних експонената Албанаца — још једном добије све што им од Македонаца треба.

Немачка и друге земље у северној Европи могу да спасу евро тако што ће показати већу хуманост и флексибилност. Али, пошто сам толико пута гледао прве чинове ове драме, не уздам се у то да ће променити фабулу.

Мало је вероватно да ће се европске земље, на челу с Русијом, повући из споразума с Ираном. Он ће вероватно и остати на снази, само у нешто промењеној форми. Тешко да ће Вашингтон испунити претњу Мајка Помпеа, јер би се онда и сам САД изоловао. Што се Израела тиче, тешко да он има снаге за рат против Ирана, иако ће највероватније и даље наставити да бомбардује сиријску територију.

 После шест година рата, целокупан регион Дамаска враћа се под тоталну контролу сиријских владиних трупа. Наиме, режим Башара Асада објавио је 21. маја, да је целокупна област престонице „безбедна зона“, након успеха у операцији против последњих џепова отпора џихадистичких побуњеника, који су делимично повезани са Исламском државом

 Израел и Саудијска Арабија никада нису били тако блиски. Политичко приближавање обе државе у њиховом притиску да се предузму оштре акције против растућег утицаја Ирана, претворило их је у савезнике. И одлука америчког председника Доналда Трампа да се повуче из нуклеарног споразума са Ираном, јесте једна од њихових главних заједничких политичких победа

Земље чланице ЕУ не само да крше Конвенцију о људским правима ЕУ, већ и Универзалну декларацију о људским правима УН и међународно право. Очигледно да су инсититуције које су установљене после Другого светског рата, изгубиле своју сврху услед агресивне политике западних сила које су одлучиле да владавину права замене владавином силе. 

Ситуација у погледу могуће појаве у Украјини јединствене помесне православне цркве (ЈППЦ), задобија нове појединости и нијансе. Након што је украјински председник Петро Порошенко изјавио да намерава да упути писмо константинопољском патријарху Вартоломеју, са молбом да се дарује томос о аутокефалности ЈППЦ, свој корак је учинила и Врховна Рада. Њени депутати су већином од 268 гласова подржали ту иницијативу. При томе, гласали су „за“ не само законодавци православне вероисповести, већ и грко-католици, муслимани и атеисти

Очекивано, после низа изјава руководстава САД-а, Велике Британије и Француске, догодио се ракетни удар по сиријским циљевима. Како се и очекивало, овај ноћни напад није носио неке реалне војне задатке – циљеви су били непоуздани, а њихово особље благовремено евакуисано.

Велика Британија – напоље, Србија, Црна Гора, Македонија, Косово, Албанија, и Босна и Херцеговина – унутра! Европска Унија могла би да обухвати 33 државе 2025. године.

Након затварања гласачких места, међународни посматрачи су одржали конференцију за штампу, на којој су изнели своја запажања. Сви су имали позитивну оцену и није било никаквих примедби. Мој закључак је био да западне земље могу много тога да науче о демократији од Русије.