Доналд Трамп није се појавио на скупу чије је прва тачка дневног реда био он сâм, али амерички шеф државе ништа није препустио случају. Он је на састанак Билдерберга у „Мериоту“ послао јак тим својих најближих сарадника. 

У Египту се поново пролива крв хришћана. Месец дана од атентата током Цветне недеље, у градовима Танта и Александрија, који су коштали живота 45 особа, и неколико дана од историјске посете папе Франциска, исламски тероризам опет удара по земљи

Повратак  из Бреста у „европски рај“ траје сатима, јер су колоне Пољака непрегледне. Пољаци из пограничих градова долазе у Белорусију како би се снабдели горивом, и другим потрепштинама, јер су цена и квалитет неупоредиво на страни Белорусије.

Осим очигледног проблема са зауздавањем сопственог ега и импулсивних реакција, додатна отежавајућа околност за Доналда Трампа јесу и трзавице у његовој администрацији, али и отпор који му пружају друге две гране власти у САД - Конгрес и судови - који блокирају неке од најважнијих обећања из његовепредизборне кампање. 

 Кратко време ове инверзије политичког курса Трампа, која трансформише Асада од „квазисавезника“ против џихадиста у „непријатеља број један“ у истој равни са севернокорејским диктатором Ким Џонг Уном, појачава сумњу да је случај са нервним гасом у Хан Шејхуну био намерно исконструисан.

На месту прибалтичких држава, бежао бих од НАТО-а као ђаво од крста, будући да је чланство у Алијанси, у првом реду, велика рањивост ако сте на предњим границама. Али, да би се то схватило, потребно је поседовати искуство државности, упоредиво са оним које имају Швајцарци. 

Упркос медијском утицају атентата у Француској, Белгији и Немачкој, број погинулих на Западу чини свега 2,6% од укупног броја, али се у сваком случају ради о жртвама џихадистичког тероризма, дакле исламског.

Европска унија би могла остати уточиште напретка, мира и демократије, али утисак трајне кризе узима свој данак у области основних вредности. Можда је Споразум Брисела с Анкаром и оптерећење враћањем избеглица из Грчке назад у Турску произвео терет унутрашње невоље Европске уније који је њу оптеретио много више од „Брегзита“.

САД при томе нису директно страна у територијалном спору између Кине и других земаља Јужнокинеског мора. Али, у то су умешане индиректно, јер желе да се на том подручју поштује принцип слободне пловидбе који се коси са кинеским претензијама.