На основу података размењених првог октобра 2014.г. између Москве и Вашингтона, Русија има 1643 стратешке нуклеарне бојеве главе, док САД имају 1642. Разлика у броју је занемарљива али руске стратешке снаге имају експлозивни капацитет који је десет пута већи од онога са чиме располажу САД.

Као неке од алтернатива, турски медији „Todays Zaman” и „Turkish weekly” наводе земље афричког континента, између осталог Камерун и Нигерију које су заинтересоване за пласман турског текстила на својим тржиштима.

Какве су последице прикључења Црне Горе у НАТО? Пре свега, то је допунска гаранција ступања у ЕУ. Акциони план припреме за чланство у НАТО, не предвиђа само примену војних већ и политичко-економских реформи, које одговарају стандардима ЕУ.

Избегличка криза је заоштрила сва питања преношења овлашћења националних држава на наднационална тела и то са јасном тенденцијом враћања битних овлашћења на ниво националне државе. У тим процесима јачају све евроскептичне политичке групације.

Вашингтон није противник тероризма. Вашингтон већ дуго година наменски креира тероризам. Тероризам је оружје које Вашингтон намерава да употреби у циљу дестабилизације Русије и Кине тако што би га извезао муслиманским становницима ових земаља.

У марту 2006. године председник Путин је потписао промене закона „ О војној обавези и војној служби“ у вези са скраћењем војног рока са 24 на 12 месеци. Примена дванаестомесечног служења војног рока је планирана  од  1. јануара 2008. године.

Међутим, авиони, као и дронови, сами по себи нису довољни да се порази непријатељ као што је Исламска држава, и рат у Сирији је то демонстрирао. Потребна је једна савезничка сила која је поуздана на терену, и која би била подржана са висине ваздушном офанзивом. 

А и зашто би се турски председник другачије понашао према Европљанима, када зна да они само симулирају борбу против "Исламске државе"?

Неуспјех „Арапског прољећа“ у Сирији је довео до нужности стварања таквог удружења названог ИД а касније је и Русија због самог стварања организоване терористичке државе чији је слиједећи циљ сама Русија била принуђена да уђе у овај сукоб.

Главни уредник часописа "Русија у глобалној политици'' Фјодор Лукјанов сматра, да је зближавање позиција Русије и западних држава по питању Сирије започело пре више од месец дана, када је Русија почела да наноси ваздушне ударе по положајима ''Исламске државе'' у Сирији.