Po mom skromnom mišljenju, tu negde sa belim šengenom „evropski put Srbije“ se uglavnom i završava. Bilo zato što mi nećemo moći, umeti ili hteti da ispunimo sve postavljene uslove, bilo zato što se možda neće povoljno rasplesti klupko izukrštanih spoljnih i unutrašnjih interesa koji određuju politiku EU.

Nikada u istoriji Crne Gore Srbi nisu imali bolje pozicije u institucijama sistema kao što je to sada slučaj. I imaće ih još više. Zbog toga što su bili diskriminisani, oni nisu mogli da dobiju odgovarajuća mesta

Kina je, ne računajući zajednički trgovinski doprinos zemalja EU, i dalje prvi ekonomski partner Rusije, dok je, sa druge strane, Rusija jedva ušla u prvih deset najznačajnijih trgovinskih partnera Kine. U procentima gledano, u kineskoj ekonomiji na Rusiju otpada tek nešto manje od tri odsto ukupne trgovinske razmene sa svetom.

Da nije bilo ničeg drugog, šesti Subversive ostao bi zapamćen po drugačijoj, i na svetskom nivou savremenoj specifičnoj ulozi simbioze i sinergije između filozofa, tj. teoretičara i političara.

Umesto da sanja o tome kako će Rusija propasti pod evropskim sankcijama, Evropi bi najbolje bilo da se sabere i razmisli čime može da zameni ruski gas i pšenicu ako ne želi da je kupi iz Rusije? Pećinska vatra i lov divljači ne zvuče kao alternativa za 21. vek. Posebno ne za razmaženu decu

 „U Srbiji, dvehiljaditih godina pod Vučićem, imali su korupciju, nepotizam, medijski mrak, devastirano sudstvo, ali su proizveli Vulina, Vesića, Branbićku, bogat rijaliti program, Beograd na vodi i gondolu sa tri kabla. ....“. Da li bi ovako zvučala replika iz filma kada bi se u filmu „Treći čovek“ spomenula Srbija pod Vučićem umesto Italija pod Lukrecijom Bordžijom?

Gđa Brkić je apelovala na žene da se više bave politikom. Zašto i pored svih apela žene to izbegavaju? Odgovor na to pitanje može se činiti složenim, ali možda to i nije; možda je on jednostavan i paradoksalan: takve pozicije nisu zapravo toliko pogodne. 

Oduvek je bilo prevare i varalica – ali je danas prevara podignuta na rang principa. U ovom sistemu vrednosti neuporedivo je veća sramota biti siromašan nego biti lopov i prevarant. Tim pre što su lopovluk i prevara – baš kao zakon i moral – postali veoma rastegljive kategorije.

Jedno je sigurno, dok iz Beograda slušamo priče o srpskom jedinstvu i slozi, teško je ne osetiti gorčinu svesni toga da srpsko društvo sve više propada, izmoreno mnogobrojnim podelama i konfliktima i potpuno onesposobljeno da se po bilo kom osnovu sabere i počne da deluje u svoju korist. Onima koji se ismevaju nad srpskom istorijom, kulturom i Ustavom Srbije, reklo bi se, za sada još uvek dobro ide

Mi smo krivi jer smo u prošlosti imali neodgovorne političare koji su dopustili da Hrvatska u Srbiji ima sve, a da Srbija u Hrvatskoj nema ništa. Vreme je da to promenimo.