U svakom slučaju, Albancima ostaje da dublje razmisle o suštini američke politike, mada sam uverena da mnogi obični građani Kosova i Metohije vrlo jasno razumeju da dovođenje na vlast političkih elita iz šume, nije bilo osmišljeno u cilju izgradnje demokratije slobode i jakih institucija. Preko korumpiranih „elita“ mnogih država  zapadne zemlje sprovode politiku neokolinijalizma, koristeći tuđe resurse

Građani vide da smo najžešća opozicija. Bavimo se suštinom, držimo se pravila i u okviru tih pravila nam valja pobediti. S tim ograničenjem da nikada nećemo izlaziti iz okvira rasprave i da ćemo se uvek baviti suštinom

O kakvoj se zloupotrebi člana 72 SSP od strane EK radi, najbolje pokazuje poređenje sa Nemačkom. Za razliku od ineretnog stavu Vlade Republike Srbije povodom odnosa nacionalnog i prava EU

Svet globalizacije i slobodne trgovine, u kojem je ekonomiju interesovao samo krajnji rezultat, a ne politika, više neće postojati. Ne znamo šta će biti u Rusiji posle Putina, niti u Evropi, koja se trenutno nalazi u romantičnoj fazi. Ali ne bi trebalo da pravimo iste greške kao 1989. Tada smo mislili da će se Istok dramatično promeniti, ali ne i Zapad. Sada će se Rusija dramatično promeniti. Ali i mi ćemo.

 Kada govorimo o Srbiji, ne samo da smo se odrekli samoupravljanja, nego smo to uradili bez razmišljanja, prihvatajući grube ideološke koncepte zapada. Možda ja i nisam u pravu. Ali kada smo mi to ozbiljno proverili u praksi koji su rezultati bili tada, a koje imamo sada. Na osnovu kojih pokazatelja mi bezuslovno odbacujemo bilo koju alternativu, tačnije bilo koje razmatranje alternative, sadašnjem konceptu?

Ličilo je sve na nedavni protest za kulturu održan na Trgu Republike, protest na kome su u prvim redovima bili svi konformistički i korektni vladini novinari, a u zadnjem redu poneki siromašni umetnik, ili poslednji kulturni poslenik.

Ja mogu da razumem da se ova druga stvar ne dopada gospodinu Teralu i njegovim domaćinima u svečanoj loži „Marakane“. Verujem da mu je prijatnije da gleda servilne osmehe lokalne elite dok se znoji i tiska na travnjaku ambasade, nego da sluša zvižduke svojoj zemlji i himni na stadionu.

Za kapitalistička preduzeća takva situacije je više nego povoljna. Kada su radnici etno-kulturno fragmentiranni, oni su manje sposobni da stvaraju organizacije, poput sindikata i političkih partija, preko kojih bi mogli da poprave svoj položaj

Problem je u domaćim plaćenicima koji nemaju nikakve veze sa NATO inozemstvom. Štaviše, većina njih se gnušaju te strane sveta. No, ipak su plaćenici, a to mu na isto, bio strani ili domaći, svi su na istom zadatku.

Dušanić kritikuje i vladu i nas i tzv. neoliberalizam isključivo sa ideoloških pozicija, bez prevelikog obaziranja na argumentaciju, dok mi pokušavamo da u kritici vlade upotrebimo argumente ekonomskih, pa i političkih nauka.