Dok se u spoljnoj politici Francuska, pre svega preko liderske poze predsednika Makrona, pojavljuje kao znatno značajniji faktor od Nemačke, dotle na ekonomskom planu Francuska upada u sve veće probleme. Spoljna politika Francuske se ocrtava jačim suprotstavljanjima SAD/Trampu na jednoj strani i otvorenijoj politici saradnje sa Rusijom i Kinom na drugoj, nego što to čini Merkelova.

I šta se na kraju dogodilo? Kultura je zbog neshvatljive proevropske politike, u Srbiji zaista prestala da postoji. I neće je ni biti dokle god ne dođe do radikalne promene državne politike.

Ali, ako je to zaista tako nebitna i rutinska stvar, zašto je onda predlagačima statuta bilo toliko važno da se pokrajinski izvršni organ zove „vlada“, a ne „izvršno veće“? I da Novi Sad bude „glavni grad“, a ne puko „sedište pokrajinskih organa“?

Šta je „kompromis“ na koji smo spremni? Postoji li „crvena linija“? Da li je još na snazi rezolucija ove skupštine da svako rešenje pitanja Kosova i Metohije mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN?

 Od Srbije, ne tražimo da uradi ništa na silu, već da ispoštuje lik i delo Stefana Nemanje, uz to da pokaže da je Raška oblast njena teritorija. I da je njeno pravo da na njenoj teritoriji određuje šta će se i gde graditi. I ne samo mene već i ostale Srbe iz ove najlepše oblasti Srbije, zabrinjava ponašanje Beograda prema Raškoj oblasti. Premijer i lokalna vlast u Novom Pazaru jednostavno krše ustav i to nikog nije briga. Pa nije Vučić bog i da uzima sebi za pravo da sam Srbiji i Srbima kroji kapu

Razradom prostornog plana sa predloženim saobraćajnim transferzalama, ocenjuje se da se u samo ove tri gravitacione zone može locirati oko stotinu manjih i većih industrijskih zona.

Rusija se bori na dva teška propagandna fronta. Na zapadnom, „demokratskom“ frontu, ona je potpuno blokirana i samo se u dubinama interneta može čuti i ruska strana. Na unutrašnjem, ruskom frontu, veliki je broj onih koji umiru od čežnje da Zapadu pokažu svoje emancipovano, evropejsko, i zato antirusko lice

Kao narod koji je već imao mnogo prilike da okusi slatko-kisele plodove konsekvencijalističke etike, ali i kao narod koji je zbog svoje istorijske i geopolitičke principijelnosti možda i najviše stradao u Evropi, Srbi imaju moralnu obavezu da se prema ovim događajima postavljaju časno i ljudski.

Čak i ova nakardna imena, koja nemaju nikakve veze sa našim stvarnim jezikom, pokazuju koliko je filmskim stvaraocima stalo do bilo kakve, čak i formalne jezičke verodostojnosti.

Pobeda nad fašizmom naprosto se ne može isprati i destilovati od ruskog (sovjetskog) pečata i krvi, ma koliko da to nekim ušima ne prija da čuju. Što ne znači da ne treba razgovarati o vrlinama i manama sovjetskog sistema „realnog socijalizma“ – kao i aktuelnog „realnog kapitalizma“, uostalom.