По мом скромном мишљењу, ту негде са белим шенгеном „европски пут Србије“ се углавном и завршава. Било зато што ми нећемо моћи, умети или хтети да испунимо све постављене услове, било зато што се можда неће повољно расплести клупко изукрштаних спољних и унутрашњих интереса који одређују политику ЕУ.

Никада у историји Црне Горе Срби нису имали боље позиције у институцијама система као што је то сада случај. И имаће их још више. Због тога што су били дискриминисани, они нису могли да добију одговарајућа места

Кина је, не рачунајући заједнички трговински допринос земаља ЕУ, и даље први економски партнер Русије, док је, са друге стране, Русија једва ушла у првих десет најзначајнијих трговинских партнера Кине. У процентима гледано, у кинеској економији на Русију отпада тек нешто мање од три одсто укупне трговинске размене са светом.

Да није било ничег другог, шести Subversive остао би запамћен по другачијој, и на светском нивоу савременој специфичној улози симбиозе и синергије између филозофа, тј. теоретичара и политичара.

Уместо да сања о томе како ће Русија пропасти под европским санкцијама, Европи би најбоље било да се сабере и размисли чиме може да замени руски гас и пшеницу ако не жели да је купи из Русије? Пећинска ватра и лов дивљачи не звуче као алтернатива за 21. век. Посебно не за размажену децу

 „У Србији, двехиљадитих година под Вучићем, имали су корупцију, непотизам, медијски мрак, девастирано судство, али су произвели Вулина, Весића, Бранбићку, богат ријалити програм, Београд на води и гондолу са три кабла. ....“. Да ли би овако звучала реплика из филма када би се у филму „Трећи човек“ споменула Србија под Вучићем уместо Италија под Лукрецијом Борџијом?

Гђа Бркић је апеловала на жене да се више баве политиком. Зашто и поред свих апела жене то избегавају? Одговор на то питање може се чинити сложеним, али можда то и није; можда је он једноставан и парадоксалан: такве позиције нису заправо толико погодне. 

Одувек је било преваре и варалица – али је данас превара подигнута на ранг принципа. У овом систему вредности неупоредиво је већа срамота бити сиромашан него бити лопов и преварант. Тим пре што су лоповлук и превара – баш као закон и морал – постали веома растегљиве категорије.

Једно је сигурно, док из Београда слушамо приче о српском јединству и слози, тешко је не осетити горчину свесни тога да српско друштво све више пропада, изморено многобројним поделама и конфликтима и потпуно онеспособљено да се по било ком основу сабере и почне да делује у своју корист. Онима који се исмевају над српском историјом, културом и Уставом Србије, рекло би се, за сада још увек добро иде

Ми смо криви јер смо у прошлости имали неодговорне политичаре који су допустили да Хрватска у Србији има све, а да Србија у Хрватској нема ништа. Време је да то променимо.