Док се у спољној политици Француска, пре свега преко лидерске позе председника Макрона, појављује као знатно значајнији фактор од Немачке, дотле на економском плану Француска упада у све веће проблеме. Спољна политика Француске се оцртава јачим супротстављањима САД/Трампу на једној страни и отворенијој политици сарадње са Русијом и Кином на другој, него што то чини Меркелова.

И шта се на крају догодило? Култура је због несхватљиве проевропске политике, у Србији заиста престала да постоји. И неће је ни бити докле год не дође до радикалне промене државне политике.

Али, ако је то заиста тако небитна и рутинска ствар, зашто је онда предлагачима статута било толико важно да се покрајински извршни орган зове „влада“, а не „извршно веће“? И да Нови Сад буде „главни град“, а не пуко „седиште покрајинских органа“?

Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?

 Од Србије, не тражимо да уради ништа на силу, већ да испоштује лик и дело Стефана Немање, уз то да покаже да је Рашка област њена територија. И да је њено право да на њеној територији одређује шта ће се и где градити. И не само мене већ и остале Србе из ове најлепше области Србије, забрињава понашање Београда према Рашкој области. Премијер и локална власт у Новом Пазару једноставно крше устав и то никог није брига. Па није Вучић бог и да узима себи за право да сам Србији и Србима кроји капу

Разрадом просторног плана са предложеним саобраћајним трансферзалама, оцењује се да се у само ове три гравитационе зоне може лоцирати око стотину мањих и већих индустријских зона.

Русија се бори на два тешка пропагандна фронта. На западном, „демократском“ фронту, она је потпуно блокирана и само се у дубинама интернета може чути и руска страна. На унутрашњем, руском фронту, велики је број оних који умиру од чежње да Западу покажу своје еманциповано, европејско, и зато антируско лице

Као народ који је већ имао много прилике да окуси слатко-киселе плодове консеквенцијалистичке етике, али и као народ који је због своје историјске и геополитичке принципијелности можда и највише страдао у Европи, Срби имају моралну обавезу да се према овим догађајима постављају часно и људски.

Чак и ова накардна имена, која немају никакве везе са нашим стварним језиком, показују колико је филмским ствараоцима стало до било какве, чак и формалне језичке веродостојности.

Победа над фашизмом напросто се не може испрати и дестиловати од руског (совјетског) печата и крви, ма колико да то неким ушима не прија да чују. Што не значи да не треба разговарати о врлинама и манама совјетског система „реалног социјализма“ – као и актуелног „реалног капитализма“, уосталом.