Из тог разлога смо и сведоци бесомучне кампање коју припадници Српске напрадне странке врше против Руске Федерације. Читав низ политичара, аналитичара, лобиста СНС-а оптужују Руску Федерацију за организовање демонстрација у Београду. 

Осећам потребу и да истакнем да је исконструисани „случај Фајгељ“ изнова актуелизовао и питање односа политичког и културног обрасца на нашим просторима. Од почетка XX в. доминира пракса по којој политички образац одређује оквире много трајнијег и важнијег – културног обрасца.

С друге стране, СНС је машина створена да би побеђивала. Идеологије и принципијелности ту има мало, или ни мало. Све је изаткано око Николићевог домаћинског имиџа и Вучићеве организационе способности. Али, пре свега, око претпоставке да избори "само што нису".

Украјина, којa је званично покренула иницијативу да се "Русији одузме статус сталног члана СБ УН" је пре више од 30 година, потписом Леонида Кравчука, пристала и уговорила да је сагласна да "само Русија буде држава која уместо бившег СССР-а наставља чланство бившег СССР-а као стална чланица СБ УН

Аутократске режиме на Балкану предводе реакционарни властодршци који тврде да обезбеђују стабилност и претварају се да се залажу за процесе европских интеграција, док у стварности користе брутална средства за опстанак на власти - неспојива са поимањем модерне Европе.

Шта ми сад имамо? Још један преврућ кромпир. Сартид је ’’опет наш’’ постао у јануару. Онда смо се мало забављали па као преговарали са самим собом и синдикатима, и тек у априлу расписали тендер за новог стратешког партнера. Рокове смо од тад три пута померали.

Овај пример отвореног  прећуткивања кршења људских права Дејана П. Златановића само су још један доказ да принцип заштите и одбране  људских права има смисла само ако се  примењује универзално а не селективно како то данас и не само у овој прилици чине наше људско -правашке организације и тзв. независни и објективни медији

Сада се поставља питање на кога се односи обавеза, тј. да ли грађани могу да се прекршајно кажњавају уколико не носе заштитну маску, или је одговорност на власницима или корисницима затвореног простора?

Питање да ли је пресудила неспособност, саможивост или комбинација различитих мотива је академско и, чак и за тужну причу о Б92, све мање важно. Оно што је именовањем Мирковића, који је годинама био Матићев најближи сарадник, постало значајно јесте како је изгледала "визија" коју је донедавно спроводио.

Mрзовољни Коштуница и Николић су с пролећа 2008. били више у праву од раздрагане евро-фаланге окупљене око Бориса Тадића. Али не заборавимо да је с јесени 2000. и Милошевић, био политички више у праву од веселе менажерије која је с Коштуничиним именом на уснама митинговала по српским трговима.