Главни проблем ових играча је одсуство излазне стратегије. Потпуно је јасно какав ће одговор доћи из Брисела. Чак и у овом облику, ССП тешко да може да прође ратификацију у парламентима многих ЕУ земаља.

У свету који се суочава са до сада незабележеном конфронтацијом Запада, Русије и Кине, Кисинџер и у стотој години делује активно настојећи да предочи не само потребу за разумним решењем актуелне кризе, него и како би оно требало да изгледа. Његова актуелна посета Пекингу показује да жели да то решење и постигне, као што је то учинио и пре пола векакада је практично креирао баланс и равнотежу данашње три велике силе – САД, Кине и Русије.

Хтео је да га се сви плаше да би постао бесмртна историјска легенда. Ипак, то што је бескрупулозан није било довољно да надомести то што је плитак. Сад кад види да није и не може да успе, и он се плаши. Застрашујући је постао застрашени.

Значај тајкуна нам се приказује сто пута већим него што он заправо јесте. А значај странаца у приватизацији се потпуно занемарује, иако је он 14 пута већи од значаја тајкуна.

Паметни људи у СРС, ДСС и СПС јасно виде да, ако желе да направе заједничку владу, потребне су им две победе. Једна на изборима, а друга након њих. Ова друга није ништа мање важна од прве. Она ће значити придобијање бар дела елите за своју политику. 

Практични слом неолиберализма, који се најбоље види кроз незапамћену фискалну и монетарну експанзивност у кључним економијама модерног света, указују колико је за политичке елите битно да слушају глас већине. Упркос тренутним напорима да се обузда јавна потрошња и монетарна политика учини рестриктивнијом (обични грађани Србије то најбоље виде кроз раст ЕУРИБОР-а, тј. рата за стамбене кредите), заокрет од „државе благостања“ ка нечему што би личило на „про-бизнис“ политике, засноване на малим порезима и радикалном смањењу фискуса и јавних дугова, на срећу не изгледа реалистично

Склоност Хрвата ка пуризму индикација је њиховог снажног национализма. Склоност Срба ка антипуризму индикација је њиховог снажног антинационализма. Пуризам није само индикатор национализма, већ и његов генератор. Опсесивно избегавање страних речи генерише националистички менталитет.

Заправо, имам утисак да је политичка борба између власти и опозиције, као и између различитих струја унутар власти, све жешћа, суровија и по форми драматичнија што су стварне разлике између њих мање и безначајније.

 Ако на њима превагу однесе власт, са или без постизборног пактирања са делом прозападне опозиције, биће спроведен у дело “француско-немачки” план који подразумева да “Косово” постане члан међународних организација, укључујући и УН. То би водило ка стварању “Велике Албаније”

Све је изгледније да је мотив измена онај други – Устав ћемо мењати зато што је то „у тренду“ (и Албанија је, и Црна Гора, и С. Македонија) на путу у срећну европску (ЕУ) будућност. Али ако је та будућност неизгледна, како то већина нас види, у Устав не треба дирати, тек тако мењања ради.