Заправо, имам утисак да је политичка борба између власти и опозиције, као и између различитих струја унутар власти, све жешћа, суровија и по форми драматичнија што су стварне разлике између њих мање и безначајније.

Национално окупљање је много више од предизборне коалиције Српског покрета Двери и Српске странке Заветници, уз подршку групе истакнутих српских интелектуалаца на челу са проф. др Ратком Ристићем

Упркос томе, за реализацију тако важног пројекта какав је дуплирање капацитета складишта Банатски Двор не само да није било пара већ пре свега није било ни добре воље ни памети код врховног команданта. Српски барон Минхаузен Александар Вучић задовољио се тиме што је обећање о преко потребном проширењу складишта гаса на милијарду кубика редовно понављао сваке године, али, на самој реализацији овог стратешког циља до данас није учињено ама баш ништа

Склоност Хрвата ка пуризму индикација је њиховог снажног национализма. Склоност Срба ка антипуризму индикација је њиховог снажног антинационализма. Пуризам није само индикатор национализма, већ и његов генератор. Опсесивно избегавање страних речи генерише националистички менталитет.

За западне амбасаде, зрело да се коначно заврши са „косовском фикцијом“, „паралелним инсититуцијама“ и уставном преамбулом која Србију „кочи на европском путу“. А за мене, опет, зрело да се западним пријатељима и евро-интеграцијама какве нам се нуде каже једно љубазно, али одлучно „НЕ-ХВАЛА“.

Уколико Народна странка уђе у парламент после избора на којима наступа самостално, она може да разговара само са онима који одбацују француско-немачки план и копање литијума у Србији

Све је изгледније да је мотив измена онај други – Устав ћемо мењати зато што је то „у тренду“ (и Албанија је, и Црна Гора, и С. Македонија) на путу у срећну европску (ЕУ) будућност. Али ако је та будућност неизгледна, како то већина нас види, у Устав не треба дирати, тек тако мењања ради. 

Да ли је онда кључ за више жена на високим положајима – ослобађање од кривице? Треба ли да тежимо друштву у коме су и очеви и мајке једнако равнодушни према чињеници да су за њиих деца једва нешто више од слике на радном столу? Или је решење управо у супротном – да и мушкарци треба да промене животне приоритете, и почну да осећају више кривице што нису присутни у животима своје деце?

Да ли је то само Николићев вербални анестетик намењен српској јавности и бирачком телу које га је изабрало, или одлучан државнички закључак донет након дубоког промишљања и сусрета са Владимиром Путином, с једне, и бројним западним политичким личностима, с друге стране.

Срамота је да Србија, која је у тој борби поднела највеће жртве у Европи, данас остане једина земља у којој европски пилићари могу да изигравају дипломате и политичке ауторитете. Нигер и Мали су тим бедницима показали средњи прст. Одавно је време је да то урадимо и ми.