Ако је Готовина „ослободио Книн“ – и Шљиванчанин је „ослободио Вуковар“. Ако вам неко каже како су „Книн и Вуковар у Хрватској“, подсетите га да је и Косово – поготово 1999 – у Србији. А ономе ко каже да „на Косову већински живе Албаци“, треба рећи и да су до „Олује“ у Книну, Бенковцу и другим местима РСК већински живели Срби. 

Иако је у Русији избегнут економски колапс, западни ембарго условљава деградацију производних капацитета земље. Наиме, санкције искључују Русију из глобалних ланаца снабдевања у широком спектру кључних сектора

Једини излаз из ове безмало безизлазне ситуације био би да америчке елите схвате пропаст либералне демократије тј. да разумеју промену епоха и нови свет у настајању

Екранизација романа Колинсове додала је целој овој причи нову димензију, омогућивши публици да повуче визуелну паралелу између диригованог, манипулативног и идеологизованог жанра „ријалитија“ и суморне и крваве глобалне стварности.

Заправо, имам утисак да је политичка борба између власти и опозиције, као и између различитих струја унутар власти, све жешћа, суровија и по форми драматичнија што су стварне разлике између њих мање и безначајније.

Владајућем напредњачком режиму се може служити на многобројне начине, а у то се свакодневно уверавамо. У том поданичком ланцу не треба заборавити и велики број тзв. аналитичара опште праксе, који су увек на услузи када треба учествовати у хајкама и прогањању припадника опозиције

Нека нас убеде да ће укинути паралелни устав, да ће институције радити само свој посао, а да критика неће бити звата мржњом. Тада ће их сам народ изабрати, неће им требати ни преговарачки тутори, ни центри моћи споља и унутра. Само, то је мало дужи пут ˗ ко је спреман?  

Комуникација, дијалог и разумевање, распршени су у облаке интересне друштвености, да би се потом трансформисали у социјалну измаглицу у којој се разазнају само бледи наговештаји облика.

За западне амбасаде, зрело да се коначно заврши са „косовском фикцијом“, „паралелним инсититуцијама“ и уставном преамбулом која Србију „кочи на европском путу“. А за мене, опет, зрело да се западним пријатељима и евро-интеграцијама какве нам се нуде каже једно љубазно, али одлучно „НЕ-ХВАЛА“.

Свако позива грађане да га следе, али не испуњава ни минимум услова да буде слеђен, да буде вођа. Тренутно, ми немамо вође, имамо нешто што се вековима звало „лажне вође“, што не одступа пуно од лажне стварности коју смо приморани да живимо. Начин образовања и васпитања, организација политичког система и друштва, уређена је тако да праве вође нећемо имати ни у скоријој будућности ако наставимо овако.