Неадекватни законски оквири, слабе институције и ‚‚гледање кроз прсте“ повлашћеним кршиоцима законских одредби, довели су до крајње дисторзије тржишта. Велики играчи су добили оно што им је либерална догма обећала - пуну слободу деловања у односу на остале учеснике у тржишној утакмици.

Све ово нам се догодило, и све ће нам се то и даље догађати, због 17. фебруара. Србија је, једностраним проглашењем независности Косова, гурнута у хаос. И сада тај хаос треба савладати. Свако од нас ће се, у времену које долази, хтео то или не, обрести на једној од страна расцепа.

Ушли смо у еру глобалне конкуренције која је ублажена потребом за сарадњом и страхом од сукоба. Главни протагонисти су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници са једне, и Кина и Русија са друге стране

Без лажног оптимизма, ако узмемо у обзир просечну старост становника од 43,1 године, број пушача по глави становника (међу највећима у свету), загађење ваздуха, стање у болницама и генералну (не)информисаност становништва, Србија би морала да се припреми за кризу незапамћених размера

Русија никога није натерала да купује њену нафту и гас, она једноставно располаже са изузетно траженим ресурсима које продаје по веома конкурентним условима на тржишту целе Европе, што је управо разлог због кога се овај њен посао развија огромном брзином.

То американофилство било је поприлично дубоко и са пуним уверењем у вредност америчког идеала слободе. Оно се, истина, почело озбиљније крунити већ током деведесетих. Али, након 5. октобра, изгледало је да су сви неспоразуми разрешени.

Брзо мирно решење актуелног ратног сукоба на истоку Европе није могуће јер обе стране – Украјина и Запад, на једној страни и Русија на другој – виде једни друге као егзистенцијалну претњу која мора бити поражена

Хтео је да га се сви плаше да би постао бесмртна историјска легенда. Ипак, то што је бескрупулозан није било довољно да надомести то што је плитак. Сад кад види да није и не може да успе, и он се плаши. Застрашујући је постао застрашени.

„Јужни ток“ за Србију представља шансу да се покрене из економске летаргије, шансу коју и даље можемо лако да прокоцкамо, баш као што можемо прокоцкати и те очекиване „транзитне милионе“.

Просечни бирач ће о сумњама за корупцију сазнати једино ако иза различитих фракција политичке елите стоје различите фракције економске елите. Тек онда ће свака фракција користити своје медије за међусобне нападе. Међутим, у временима када влада примирје, успоставља се прави картел, политички, економски и медијски.