Jezički čistunci koji se ostrvljuju na tuđice u srpskom jeziku — i to po pravilu na jedan veoma ograničen skup tuđica, uz široko ignorisanje niza drugih koje su se odomaćile — često zaboravljaju da se nasilje nad srpskim jezikom u mnogo većoj meri vrši preko idioma i sintakse, nego preko vokabulara

Radilo se, prema mišljenju Varufakisa, o gigantskoj hijerarhijski organizovanoj korporaciji kojom upravljaju tehnokrate čiji je zadatak bio da sve depolitizuju i da se minimalizuju konflikti.

Pa čemu smo se, onda, obradovali? Tome što je jedan od nas, u mnogo čemu i najveći, odlučio da, u ime svih nas, i što je još važnije, umesto nas, pogine za ovu zemlju?

U većini gradova u Srbiji više se ne može stanovati, jer su svi odnosi, koji su gradili život u gradovima (i ljude), potpuno uništeni

Pri tome treba naglasiti da „Balkanska međa“ ne predstavlja nikakve ekstremne stavove „srpske desnice“ i radikalnih zastupnika „rusko-srpskog pravoslavnog jedinstva“. To je film čije vrednosti i estetiku sa lakoćom prepoznaje najšira srpska publika, koja iz večeri u veče puni bioskopske sale, i tamo strepi, besni, i plače nad junacima i žrtvama koje smo previše dugo gurali pod tepih, prilagođavajući vlastitu kulturu aršinima naših neprijatelja.

Sada, 12 godina posle je sasvim jasno da neki „službenik koji je prošao obuku za poslove platnog prometa“ ne može ni posle 12 godina da radi ono što su radili službenici SDK.

Ta potreba da se prljavom činu klevetničkog udara na nečiji ugled i autoritet, posle više od godinu dana, da dignitet „teorijskog razlaza“ svedoči o nečijoj nečistoj savesti i potrebi da se izvrši naknadna racionalizacija jednog očigledno sramnog dela, i to prema onima koji su vas (obojicu!) samo dobrom zadužili.

Da li će šefovi američkih univerziteta „preživeti“ posledice svojih poteza i kako će se dalje razvijati protesti i kontraprotesti na američkim univerzitetima, mahom će zavisiti od komplikovane političke gimnastike

Nekada je kolonijalizam pustošio nerazvijene zemlje jednostavnom ekstrakcijom skupocenih sirovina, danas se radi zaštite korporativnog kapitala instaliraju novi pojavni oblici totalitarizma uz nametnuti ideološko-politički format.

I šta posle svega treba da misle obični građani, ili, na primer,ti bezbrojni „strani investitori“ koji, navodno, hrle da ulažu u Srbiju –  zemlju u kojoj svako malo neko priprema državni udar i/ili atentat na premijera? Ili, pak, u kojoj premijer lično (ili neko u njegovo ime) režira „atentate“ radi preuzimanja institucija i postizanja nekih političkih ciljeva.