Na kraju, valja podsetiti da su se najave propasti kineskog privrednog modela pojavile nedugo pošto je ona počela da beleži impresivne ekonomske rezultate, a jedan od pionira bio je Gordon Čang koji je već 2001. objavio tada veoma popularizovanu knjigu sa naslovom: Nadolazeći kolaps Kine.

U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks

A da bi mogli potpisati ugovore, potrebna im je lična karta izdata od prištinskih vlasti – a da bi dobili tu ličnu kartu potrebno je da imaju državljanstvo „Kosova“. I tu se krug zatvara.

Radi sagledavanja celine dosadašnjeg toka dijaloga, podnosi se izveštaj koji obuhvata sve aktivnosti koje su ostvarivane u toku razmatranja svih do sada otvorenih tehničkih i političkih pitanja.

Možda se baš Orvelu, još ono onomad, „javio“ pravi datum našeg „utapanja“ u EU ili u nešto drugo (baš ta, a ne 2030. godina koja je trenutno u opticaju i koju i sam Vrhovnik naziva „samo lepim željama“)

Kopiju sporazuma, na osnovu kojeg je urađen prevod, parafirao je danas u Briselu premijer Srbije Ivica Dačić uz propratni tekst: "Ovime potvrđujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke".

Što se budućnosti tiče, sve je jasno. Glupo je očekivati bilo kakvu pomoć. Jer, naši dobrotvori samo štampaju novac: Amerika četiri hiljade milijardi dolara i sad će Bajden još hiljdu i devetsto milijardi plus. Evropska unija hiljadu milijardi evra.

I šta posle svega treba da misle obični građani, ili, na primer,ti bezbrojni „strani investitori“ koji, navodno, hrle da ulažu u Srbiju –  zemlju u kojoj svako malo neko priprema državni udar i/ili atentat na premijera? Ili, pak, u kojoj premijer lično (ili neko u njegovo ime) režira „atentate“ radi preuzimanja institucija i postizanja nekih političkih ciljeva.

Pošto javnost nije reagovala onako kako su naprednjaci mislili da hoće, neko je morao da bude kriv. Stoga su za krivce proglašeni analitičari. Ali, analitičari svakako nisu krivi što se narod nije rasplakao nad zlohudom sudbinom naprednjaka, izašao na ulice i uneo ih u vladu na svojim ramenima.

činjenica da sve veći broj zemalja želi da se pridruži BRIKS-u ne može se olako shvatiti. Odbijanje BRIKS-a da učestvuje u novim globalnim trgovinskim, posredničkim ili stvarnim ratovima, takve ratove može učiniti manje verovatnim