Језички чистунци који се острвљују на туђице у српском језику — и то по правилу на један веома ограничен скуп туђица, уз широко игнорисање низа других које су се одомаћиле — често заборављају да се насиље над српским језиком у много већој мери врши преко идиома и синтаксе, него преко вокабулара

Радило се, према мишљењу Варуфакиса, о гигантској хијерархијски организованој корпорацији којом управљају технократе чији је задатак био да све деполитизују и да се минимализују конфликти.

Па чему смо се, онда, обрадовали? Томе што је један од нас, у много чему и највећи, одлучио да, у име свих нас, и што је још важније, уместо нас, погине за ову земљу?

У већини градова у Србији више се не може становати, јер су сви односи, који су градили живот у градовима (и људе), потпуно уништени

При томе треба нагласити да „Балканска међа“ не представља никакве екстремне ставове „српске деснице“ и радикалних заступника „руско-српског православног јединства“. То је филм чије вредности и естетику са лакоћом препознаје најшира српска публика, која из вечери у вече пуни биоскопске сале, и тамо стрепи, бесни, и плаче над јунацима и жртвама које смо превише дуго гурали под тепих, прилагођавајући властиту културу аршинима наших непријатеља.

Сада, 12 година после је сасвим јасно да неки „службеник који је прошао обуку за послове платног промета“ не може ни после 12 година да ради оно што су радили службеници СДК.

Та потреба да се прљавом чину клеветничког удара на нечији углед и ауторитет, после више од годину дана, да дигнитет „теоријског разлаза“ сведочи о нечијој нечистој савести и потреби да се изврши накнадна рационализација једног очигледно срамног дела, и то према онима који су вас (обојицу!) само добром задужили.

Да ли ће шефови америчких универзитета „преживети“ последице својих потеза и како ће се даље развијати протести и контрапротести на америчким универзитетима, махом ће зависити од компликоване политичке гимнастике

Некада је колонијализам пустошио неразвијене земље једноставном екстракцијом скупоцених сировина, данас се ради заштите корпоративног капитала инсталирају нови појавни облици тоталитаризма уз наметнути идеолошко-политички формат.

И шта после свега треба да мисле обични грађани, или, на пример,ти безбројни „страни инвеститори“ који, наводно, хрле да улажу у Србију –  земљу у којој свако мало неко припрема државни удар и/или атентат на премијера? Или, пак, у којој премијер лично (или неко у његово име) режира „атентате“ ради преузимања институција и постизања неких политичких циљева.