Neko drugi će napraviti organizaciju, okupiti ljude, napraviti plan akcije, povezati se sa globalnim saveznicima, izvesti revoluciju, zameniti stari sistem novim – dok će oni sami mirno da nastave da kucaju na tastaturi svoje junačke „ma-samo-motka-i-ulica“ komentare.

Današnja Srbija u mnogim aspektima samolišena kapaciteta suverenosti

Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Mislim da je sada pravi trenutak da se maksimalno ojača i angažuje trojstvo privreda-država-nauka, u cilju pronalaženja odgovarajućeg prilaza za izlazak iz ove krize. Novca na tržištu će biti dovoljno, ali način na koji će neko da ga iskoristi je najvažniji

 Posebno plaši ono što je Đilas nagovestio pri kraju teksta, to jest da su „ovo samo smernice“ i da je „neophodno doneti stotine mera koje bi pratile ovakav razvojni koncept“. Kome dosada nije bilo jasno kakav koncept predlaže Dragan Đilas, sada se u to može lako uveriti. U dve reči – državno administriranje. 

Ta njihova „hrabrost“, naravno, drugo je ime za kapitulaciju. Kapitulirali su u Briselu i izdali 60.000 severnokosovskih Srba. Kapitulirali su pred MMF-om i izdali siromašne, kao i one srednjestojeće. Kapitulirali su pred Hrvatima za cigarete, kapitulirali su pred Monsantom za GMO... 

Intervju DŽefrija Saksa Takeru Karlsonu emitovan 29. maja 2024. godine.

Onima koji su zaslepljeni punim stadionima u Ligi šampiona, Premijer ligi, Bundesligi, Seriji A, španskoj i francuskoj Ligi, kao i mundijalima i evropskim prvenstvima, promiče da su svi ostali stadioni, na kojima igra više od 90 odsto klubova i fudbalera i na kojima stasavaju nove generacije igrača - prazni. Na njima sem roditelja, članova uže familije i ponekog skauta, nema nikoga. Fudbalski čelnici nalaze se pred raskrsnicom: ako žele da prežive, biće primorani da promene pravila i prilagode ih novom vremenu.

 Ukratko, činite što hoće ili ono što morate. Ali barem priznajte da to ne radite zbog naroda, zbog budućnosti i zbog dece – već zbog svog opstanka na vlasti.

Većini posmatrača u Srbiji je jasno da se iza spornih zahteva za kolektivnim (ili specijalnim) pravima pripadnika „pseudoetničke“ LGBT zajednice krije, zapravo, uspostavljanje konačnog, simboličkog i stvarnog, starateljstva transnacionalnog političkog establišmenta („Imperije“) i nad srpskim društvom.