I nema te pozicije, privilegije ili vlasti, centralne ili (beo)gradske, koja bi smela biti vredna rizika od krvi na rukama. Na mesec dana od izbora za Skupštinu grada Beograda možda na to nije zgoreg podsetiti. A daj bože da se to podsećanje ispostavi kao suvišno i nepotrebno. Ali, nažalost – slušajući šta iz se iz SNS-a i usta Aleksandra Vučića svaki dan čuje na račun opozicije i trenutno glavnih političkih protivnika – sve mi se čini i sve ukazuje da to podsećanje neće biti suvišno, a ni upozorenje poslušano.

Visina novčane pomoći za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana može se utvrditi najviše do 80% minimalne zarade u Republici.

Prema tome, u argumentaciji u vezi rudnika litijuma u dolini Drine neophodno je da Srbi uključe i argumentaciju o geopolitici sopstvenog prostora, a ne da slepo prihvataju gotova geopolitička „rešenja“ sa Zapada

Nauka kazuje da kultura mržnje u Hrvatskoj prema Srbima nije nastala, kako se često misli, tek u XIX veku, sa A. Starčevićem, „ocem domovine“, za koga su Srbi „nakot“, „pasmina“ ili „skotovi“ – već je nju stvaralo hrvatsko plemstvo i katolički kler još od XVI veka

Ove godine su se liberalne, čitaj prozapadne i prohaške nevladine organizacije (NVO), i građanske stranke, inicijative i mediji, raznim akcijama, saopštenjima, izjavama i tekstovima svojski potrudili da obeleže sećanje na “genocid” u Srebrenici

Onog trenutka kada bi građani zapada saznali i kada bi ta informacija bila svima dostupna, da farmaceutska industrija hoće 2.000 milijardi ( to je dvostruko više od bruto društvenog proizvoda Španije) neto profita od jednog leka i da njihove države to štite i podržavaju, ta društva bi se raspala. 

Vučić sebe sveo na "običnog trgovačkog putnika i propagandistu 'Rio Tinta'".

Prošle godine prilikom gradnje kasarni i vojih baza na severu KiM Vučić je govorio da će da se obrati Savetu bezbednosti UN zbog ponašanja Prištine. Od tada je prošlo skoro godinu dana, a on to nije uradio

 Glorifikacija robova nije nikakva borba protiv ropstva, već simptom zaborava slobode i strategija pomirenja sa novim sistemima porobljavanja. 

Samo u 2014. i 2015. Aerodrom je Er Srbiji, direktnim otpisom i "ispravkama" potraživanja, oprostio oko 4,3 milijarde dinara duga. Uzimajući u obzir vrednosti evra u pomenutim godinama, račun pokazuje da je država Srbija oštetila Aerodrom "Nikola Tesla" za skoro 36 miliona evra. Kada se ovom broju doda iznos koji je država direktno donirala Er Srbiji (nešto manje od 119 miliona evra), dolazimo do zaključka da je samo kroz ove dve stavke država Srbija na Er Srbiju potrošila više od 150 miliona evra.