На крају, ваља подсетити да су се најаве пропасти кинеског привредног модела појавиле недуго пошто је она почела да бележи импресивне економске резултате, а један од пионира био је Гордон Чанг који је већ 2001. објавио тада веома популаризовану књигу са насловом: Надолазећи колапс Кине.

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс

А да би могли потписати уговоре, потребна им је лична карта издата од приштинских власти – а да би добили ту личну карту потребно је да имају држављанство „Косова“. И ту се круг затвара.

Ради сагледавања целине досадашњег тока дијалога, подноси се извештај који обухвата све активности које су оствариване у току разматрања свих до сада отворених техничких и политичких питања.

Можда се баш Орвелу, још оно ономад, „јавио“ прави датум нашег „утапања“ у ЕУ или у нешто друго (баш та, а не 2030. година која је тренутно у оптицају и коју и сам Врховник назива „само лепим жељама“)

Копију споразума, на основу којег је урађен превод, парафирао је данас у Бриселу премијер Србије Ивица Дачић уз пропратни текст: "Овиме потврђујем да је ово текст предлога о чијем ће прихватању или одбијању обе стране поднети своје одлуке".

Што се будућности тиче, све је јасно. Глупо је очекивати било какву помоћ. Јер, наши добротвори само штампају новац: Америка четири хиљаде милијарди долара и сад ће Бајден још хиљду и деветсто милијарди плус. Европска унија хиљаду милијарди евра.

И шта после свега треба да мисле обични грађани, или, на пример,ти безбројни „страни инвеститори“ који, наводно, хрле да улажу у Србију –  земљу у којој свако мало неко припрема државни удар и/или атентат на премијера? Или, пак, у којој премијер лично (или неко у његово име) режира „атентате“ ради преузимања институција и постизања неких политичких циљева.

Пошто јавност није реаговала онако како су напредњаци мислили да хоће, неко је морао да буде крив. Стога су за кривце проглашени аналитичари. Али, аналитичари свакако нису криви што се народ није расплакао над злохудом судбином напредњака, изашао на улице и унео их у владу на својим раменима.

чињеница да све већи број земаља жели да се придружи БРИКС-у не може се олако схватити. Одбијање БРИКС-а да учествује у новим глобалним трговинским, посредничким или стварним ратовима, такве ратове може учинити мање вероватним