Неко други ће направити организацију, окупити људе, направити план акције, повезати се са глобалним савезницима, извести револуцију, заменити стари систем новим – док ће они сами мирно да наставе да куцају на тастатури своје јуначке „ма-само-мотка-и-улица“ коментаре.

Данашња Србија у многим аспектима самолишена капацитета суверености

Обичан грађанин зна толико да се те недеље (24.9) или викенда, десио оружани сукоб Срба и полицајаца Албанаца у околини староставног манастира Бањска („Страхињићу Бане [...] у маленој Бањској) и да су званично страдала четири лица, три Србина и Албанац. После тога, исти тај, обичан грађанин може да сазна: да је сатима пре акције „косовске“ полиције српска наоружана група праћена и снимана из ваздуха; да је и КФОР (НАТО) „присуствовао“ сукобима; да је пронађена велика количина оружја – за „цео батаљон“; да је, јавности познати, М. Р. писмом признао организовање оружане српске групе (сâмо то признање и није судски доказ), и можда још понешто.

Мислим да је сада прави тренутак да се максимално ојача и ангажује тројство привреда-држава-наука, у циљу проналажења одговарајућег прилаза за излазак из ове кризе. Новца на тржишту ће бити довољно, али начин на који ће неко да га искористи је најважнији

 Посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање. 

Та њихова „храброст“, наравно, друго је име за капитулацију. Капитулирали су у Бриселу и издали 60.000 севернокосовских Срба. Капитулирали су пред ММФ-ом и издали сиромашне, као и оне средњестојеће. Капитулирали су пред Хрватима за цигарете, капитулирали су пред Монсантом за ГМО... 

Интервју Џефрија Сакса Такеру Карлсону емитован 29. маја 2024. године.

Онима који су заслепљени пуним стадионима у Лиги шампиона, Премијер лиги, Бундеслиги, Серији А, шпанској и француској Лиги, као и мундијалима и европским првенствима, промиче да су сви остали стадиони, на којима игра више од 90 одсто клубова и фудбалера и на којима стасавају нове генерације играча - празни. На њима сем родитеља, чланова уже фамилије и понеког скаута, нема никога. Фудбалски челници налазе се пред раскрсницом: ако желе да преживе, биће приморани да промене правила и прилагоде их новом времену.

 Укратко, чините што хоће или оно што морате. Али барем признајте да то не радите због народа, због будућности и због деце – већ због свог опстанка на власти.

Већини посматрача у Србији је јасно да се иза спорних захтева за колективним (или специјалним) правима припадника „псеудоетничке“ ЛГБТ заједнице крије, заправо, успостављање коначног, симболичког и стварног, старатељства транснационалног политичког естаблишмента („Империје“) и над српским друштвом.