понедељак, 01. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Корак напред ка независној Каталонији
Савремени свет

Корак напред ка независној Каталонији

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Костић   
уторак, 27. новембар 2012.

Превремени регионални избори који су у недељу одржани у Каталонији били су тест за наставак процеса остваривања независности тог богатог региона Шпаније, а резултати избора су показали да је већина Каталонаца и даље убедљиво за одвајање од Шпаније.

Сепаратистичке партије освојиле су 90 од укупно 135 места у покрајинском парламенту. Каталонски бирачи су подржали своје странке, али су казнили досадашњег лидера покрета за независност и председника Каталоније Артура Маса, чија је коалиција Конвергенција у Инија освојила 12 мандата мање. Уместо ранијих 62, доскора владајућа КиУ је освојила само 50 мандата, док је левичарска и републиканска ЕРЦ, која бескомпромисно тражи одвајање од Шпаније, дуплирала свој резултат и освојила 21 место. Још 16 места у покрајинском парламенту освојиле су две мање партије које се такође залажу за независност, чиме је заокружен успех каталонских сепаратиста.

Пре избора Артур Мас је, под условом да победи, најавио референдум за независност, који би требало да се одржи за четири године, а истраживања су показала да је тренутно око 57 одсто Каталонаца за независност, што је за шест одсто више него у јуну и 14 одсто више него пре годину и по. Мас је очекивао да ће његов блок имати довољан број места за организовање референдума, али бирачи у Каталонији су, иако су подржали борбу за независност, ускратили већинску подршку странци КиУ Артура Маса, чија се политичка агенда у доба распламсавања кризе сводила искључиво на причу о независности. КиУ тешко налази заједнички језик са левичарском ЕРЦ, која је удвостручила број места у парламенту и која тражи да КиУ не одступи од политике независности и не подржи социјалне резове које намеће ММФ. Референдум, стога, постаје политички компликованији, и две главне партије у Каталонији сада најпре морају да пронађу начин да сарађују, и да постигну да тежња за независности превазиђе њихове идеолошке поделе.

Одржавање референдума отежава такође и добар резултат каталонског огранка конзервативне Народне партије шпанског премијера Маријана Рахоја, који је против независности, а такође и истраживања која показују да би само 37 одсто Каталонаца подржало независност ако би то значило излазак из ЕУ, пошто се процењује да би у случају отцепљења Мадрид блокирао улазак Каталоније у ЕУ. Мадрид је већ јасно показао да намерава да блокира евентуално изјашњавање, а премијер Рахој тврди да шпански Устав дозвољава да само централна влада организује референдуме. Уколико би Каталонија наставила по Масовом плану, Мадрид намерава да уложи жалбу шпанском Уставном суду, док Каталонци прете да ће се обратити међународним трибуналима.

Покрет за независност Каталоније ојачао је са избијањем кризе у Шпанији, чија дубока рецесија и висока стопа незапослености само подстичу сепаратистичке ветрове у покрајини. Ова покрајина, са БДП-ом од око 200 милијарди евра чини иначе петину националне економије Шпаније и остварује 26,5 одсто шпанског извоза. Зато заговорници независности истичу да би Каталонија била седма у ЕУ по богатству по глави становника, али занемарују чињеницу да је и Каталонија превише трошила у деценији грађевинског бума до 2007. и да јој је кредитни рејтинг оцењен као смеће, због чеге је Барселона морала да од Мадрида затражи пет милијарди евра како би платила доспела дуговања.

Избори у Каталонији нису ипак и поред успеха каталонских партија донели заговорницима независности одлучујући успех, али они свакако представљају још један тест и тешко искушење за централну владу, која настоји да се избори са кризом. Тренутна ситуација у Каталонији, задаје велике проблеме шпанској влади, јер политичка нестабилност утиче и на економску, док такође и веома утиче на ситуацију и у Баскији.Тамо је на изборима у октобру националистичка странка Партидо Националиста Васцо поновно победила освојивши трећину гласова, а што је још горе за шпанску владу, странке задовољне садашњим положајем Баскије као дела Шпаније су освојиле само трећину заступничких места. Баски чекају расплет у Каталонији, а додатна отежавајућа околност за Шпанију је и то што су Баски и Каталнонци дефинитивно посебне и формиране нације, које такође поред жеље за одвајањем имају и стрпљења да изборе своју независност корак по корак.

Коментар из једних шпанских новина, који наводи да је Шпанију, само без рата, захватио процес који је у бившој Југославији започео с Хрватском и Словенијом у великој мери осликава стање на Пиринејима. Шпанија изгледа полако клизи ка дезинтеграцији, и остаје да се види да ли ће у наредним годинама ова држава доживети југословенски или чешки сценарио.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер