Verujem američkom potpredsedniku i francuskom predsedniku. Dobio sam nedvosmisleno uveravanje da Srbiju niko neće ucenjivati priznavanjem Kosova. Kao što ni ulazak u NATO neće biti uslov za naše članstvo u EU.

Mlade ruske pankerke“, pri tome i „feministkinje“, počinile su „ideološki zločin“ usudivši se da ismevaju jednu od poluga totalitarnog klero-nacionalističkog ruskog režima, i zbog toga su izložene „političkom suđenju“ sa folklornim elementima komunističke torture iz američkih filmova „B“ kategorije.

Evropa i SAD poznaju samo tri relevantne valute: krv, naftu i glasače. I Evropa i SAD godinama više strahuju od izliva albanskog nego od eventualne provale srpskog besa. I zato su samo „naivni” u Srbiji i mogli javno i privatno da očekuju kako će gospodin Agim Čeku biti izručen državi Srbiji.

Pankerke su odbacile krivicu. Rekle su da je to bila čisto politička akcija usmerena protiv Vladimira Putina i zbližavanja Ruske pravoslavne crkve i vlasti uoči predsedničkih izbora marta ove godine.

Bio je očigledan veliki pritisak na mnoge zemlje širom sveta da priznaju Kosovo, kako bi presuda Međunarodnog suda pravde bila dočekana u kontekstu promenjene realnosti – na primer, da je preko pola sveta do tada priznalo Kosovo.

Isto tako opasno za Izrael bi bila Libanizacija Sirije. Sirija i Liban su povezani na mnogo načina, iako je libansko političko uređenje potpuno drugačije i Sirija može poslužiti kao stabilizaciona sila. Sada postoji razumna verovatnoća da će Sirija postati kao Liban.

Godina 2009. nije ništa manji izazov nego 1989. Srbija 2009. nema Miloševića. Gazimestan joj nikad nije bio dalji. Pojačava se pritisak na RS. Da li srpski vođi danas odlučuju racionalnije? Samostalnije? Da li ćemo pronalaziti bolji put? Neće biti dobrog u krizi. Ali nisu ni sva zla ista.

Amerikanci poseduju vrlo razvijen kolektivistički duh, a to će reći svest o opštem dobru i svest o tome da je potrebno delovati u interesu opšteg dobra. Ideja „Community service-a“ je vrlo razvijena, a što je najvažnije Amerikanci se vrlo rado odazivaju na poziv da rade i delaju za opšte dobro.

Zaštićeni svedok sada je zaštićeni bogataš. Za razliku od mnogih bogataša, poreklo njegovog novca je poznato, ukradeni automobili, trgovina narkoticima, otmice, ubistva. U pratnji policije kao zaštićeni svedok, bogataš Čume odlazi na poslovne razgovore gde njegove partnere obuzima drhtavica.

Kako je moguće da se, u sredu, na Avali, za B92 i za Blic ništa nije desilo? Ni toranj od 200 metara, ni predsednik, ni patrijarh, ni to što Koštunica nije pozvan na otvaranje, ni to što je Tadić, onda, rekao da mu je zbog toga žao, ništa od toga nije bila vest.