Država Srbija je simulacija države: ona ima granice, ima vlast, zakone, građane. Međutim, te granice su sklone pomeranjima, vlast je hronično nesposobna, zakoni su ili loši ili se ne primenjuju, a građani su poniženi, uplašeni i ućutkani. Posledica izgradnje mita o vođi je življenje u fikciji.

Pozivam vas da 30. juna 2011. odvojite vreme da dođete na parastos zverski pobijenim žiteljima sela Božići.Uveravam vas da ćete biti duboko potrešeni i da će vam to dati još više moralnog podstreka da se bez razlike prisetite svih žrtava Srebrenice.

Srbija je, kao i Makedonija, evropski statusni „čekač“ na pridruženje, a ne „pregovarač“. Eufemizam „kandidat“ lako se brka sa oba, veoma različita stausa pred EU. Za razliku od Srbije, Crna Gora je počela pregovore.

Šta stoji iza javnih optužbi Ratka Kneževića na račun svog kuma Mila Đukanovića i njegovog prijatelja Stanka Subotića Caneta? Odakle u priči o međunarodnom švercu cigareta Boris Tadić i Tomislav Nikolić?

Beograd je postao Meka za sve one koji su nekada značili nešto u muzici, a mjesta gdje su održali koncerte ličili su na klub narednika Pepera za slomljena srca, gdje se kolektivno vraćalo u prošlost.

 „Spontano“ su se okupili i to iz raznih gradova Srbije. „Spontano“ su došli iz Novog Sada, Vršca, Niša, Kragujevca... „Spontano“ su ispred ulaza u Dom Narodne skupštine postavljena i dva video bima i postolje za govornika, mikrofoni i zvučnici.

Svedoci smo stalnih šikaniranja i ubijanja nevinog nealbanskog stanovništva na Kosmetu. Imaju li efekta molbe i kuknjave Euleksu i predsednikova stalna “oštra upozorenja” uz obaveznu napomenu “da Srbija neće reagovati”?!

Sudeći po najavama veoma brzo i potrebnom većinom, skoro jednoglasno, usaglasiće se Statut sa Ustavom. Da li će se tim činom nešto rešiti i šta? Da li to znači da su svi njegovi nedavni pisci i donosioci iskreno i trajno promenili svoja shvatanja usvajajući izmene suprotne svom prvobitnom delu? 

Svojevremeno je američki filmadžija Majkl Mur, u svome legendarnom filmu Kuglanje za Kolombajn postavio pitanje direktoru rijaliti-serije Panduri – zašto korumpirane direktore kompanija ne bacaju krvave na pod.

Ako zaista hoće da pokaže da svi snosimo isti teret bolnih mera, mogao bi da ukine takozvane posebne ili specijalne savetnike, koji primaju više od 100.000 dinara a najčešće ništa ne rade. Postavljena lica ne bi mogla kad im se prohte da menjaju mobilne telefone, laptopove, tablete, već da trendove prate o svom trošku.