Nemamo iluzija da će promoteri kosovske nezavisnosti uvažiti protivljenje Srbije da Kosovo dobije svoju vojsku, niti da Srbija ima moći da to fizički spreči, ali ona mora svojim protivljenjem naglasiti da bi to bilo još jedno u nizu nasilja koje se Srbiji serviraju duže od dve decenije.

Ozbiljni analitičari politike Bele kuće ukazuju da je Obami ova prevremena nagrada neka vrsta „kamena oko vrata“. Dodatno ga obavezuje da ispuni obećanja s kojima je došao do Ovalne sobe. Ove naše malo šta obavezuje da ispunjavaju obećanja, njima su „ruke odvezane“, a kamen su nama okačili oko vrata.

Proširenje koje bi obuhvatilo Holandiju, pa i šire, čini se da je tehnički izvedivo prostim produženjem baltičkih krakova Severnog toka, uz nešto modernizovanja sadašnje severnoevropske infrastrukture i uz preusmerenje jednog od gasovoda. Međutim, političke implikacije bi ipak mogle da budu prepreka.

Ta potreba da NATO pogreši, čak da se raspadne, jeste čudna jer uopšte ne počiva na ideji šta bi to drugo bilo bolje od NATO. Mnogi ne mogu da shvate koliko je jaka diktatura u Srbiji, koja je vođena jednim notornim psihopatom koji prezire vlastiti narod. Mnogi ne uviđaju vezu između Srebrenice i Račka.

Nisu ni samo banke, ni političari jedini koji se suočavaju sa prezirom – čak je i monarhija na udaru. Kralj Huan Karlos, koji je nekada bio toliko cenjen zbog svoje uloge kod prelaza u demokratiju, bio je prinuđen da se izvinjava zbog toga što je na vrhuncu krize u 2012 g. otišao u lov na slonove.

Više vojnik nego političar, više državnik nego diplomata, kralj Aleksandar Karađorđević je složen izbor između državnog jedinstva i političkih sloboda 1929. godine lako rešio u korist prvog. Cena ovog koraka bila je visoka.

I tako je još jednom, briselska birokratija pobedila zdrav razum. Kako i ne bi, kad lebom rani tolike hiljade službenika koji moraju nekako da opravdaju postojanje svojih radnih mesta. Sve je odlično zamišljeno, a i “greška u kompjuteru” je po “evropskim” standardima.

Prošlogodišnji političar godine i „najmoćniji čovek u Srbiji“ po izboru NSPM, Aleksandar Vučić, ove godine je dosegao vrhunac vlasti i uticaja, nakon čega linija rejtinga i moći neminovno kreće da se spušta, samo je pitanje da li će taj spust biti blag ili strmoglav.

Neki predstavnici opozicije poslednjih dana prizivaju nasilje na ulicama, predviđaju pad vlade na ulicama. Mislim da nisu svesni šta govore. Građani znaju ko su oni. Uprkos željama da steknu novi identitet, uvek izbije stari način mišljenja – ekstreman i radikalan.

Od  svega što odslikava sadašnju političku scenu u Bosni i Hercegovini možda najznačajnije je upravo to da i u samoj Federaciji BiH , stvorenoj po odredbama Vašingtonskog sporazuma, sazreva mišljenje da bošnjačko-hrvatski entitet ne može da opstane.