Izneti podaci odličan su pokazatelj medijske uniformnosti i grubog favorizovanja SNS, dok se određen prostor daje strankama koje su činile vladajuću koaliciju. U medijima se tolerišu opozicione stranke koje zastupaju nastavak evrointegracija po svaku cenu, i koje su sasvim spremne da sutra uđu u koaliciju sa SNS.

Trenutno je BRIK, jednima nada za prestanak ekonomske dominacije, dok drugima, predstavlja najozbiljniju pretnju da neće više biti moguće izvlačiti neokolonijalne profite iz štampanja dolara i vojne sile.

I sada ja Vama da verujem da nećete prekidati odnose sa Rusijom, a činite sve ove stvari, tako servilno i bedno, ne bi ste li sebe „ubedili“ kako već počinjete da po spoljnoj politici ličite na članicu evropske unije! Imamo spoljnu politiku bednu, kao Kostarika, Belize i Burkina Faso zajedno!

Očigledno je da su naši tajkuni otvoreno izašli na političku scenu sa zahtevom da se ekonomska politika kreira u skladu sa njihovim interesima. Struktura moći u našem društvu je u potpunosti ogoljena i jasno je da se većina odluka donosi van nadležnih institucija.

Srpska radikalna stranka je protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju zato što nas to vodi u propast i zalažemo se za evroazijske integracije. Mi srpski radikali se borimo za što čvršću integraciju sa Ruskom Federacijom zato što su nam to pravi prijatelji koji štite srpske nacionalne interese. 

Na Zapadu se pominju zategnuti odnosi između Poljske i Ruske Federacije koji su počeli da se stabilizuju nakon što je premijer Vladimir Putin postao prvi ruski zvaničnik koji se pridružio poljskim zvaničnicima u obeležavanju masakra u Katinskoj šumi.

Dakle, ne postoji nijedan valjan argument kojim bi se moglo osporiti nastojanje da se Statut AP Vojvodine uskladi sa ustavnim rešenjima. Uostalom, takav epilog neminovna je posledica odluke Ustavnog suda koji je utvrdio neustavnost ključnih odredbi Statuta.

Pravovremena reakcija RTS-a je, moglo bi se reći,  spasla Ilića privatne tužbe, jer je, kako je rekla Jelena Trivan, „posle saopštenja RTS-a postalo jasno da to nije spor između Velimira Ilića i nje nego da je to pitanje za državne organe“.

Razume se da stranke moraju da predstave svoje programe biračima, ali pod „kampanjom“ više podrazumevam ono sa čime većina građana uglavnom ima mnogo više kontakta od toga da jednostavno dobiju obrazloženja o detaljima iz programa.

Najznačajnija tekovina događaja u Krigiziji, koja baca dodatno svetlo na savremeno „društvo Svetske krize“ jeste da naizgled nije iscrpljena mogućnost narodnog delovanja u politici.