Što se tiče ekonomskih odnosa, prema F. Fukojami, reč mora biti o korekciji kapitalizma u smislu do kojeg stepena država mora pomagati društvu da bi se osposobilo za promene. Nova ideologija ne treba da smatra tržište kao cilj sam za sebe.

Ambicija jednog ministra da se obračuna sa jednim dnevnim novinama doći će glave većini srpskih medija i većini srpskih glavnih urednika. Drakonske milionske kazne koje propisuje Predlog zakona naprosto ne ostavljaju mogućnost normalnog bavljenja novinarstvom u ovoj zemlji.

Do juče su naši istaknuti privrednici bili nezaobilazni partneri vlade. A sada je „u kiparskom prosvetljenju“ i predsednik Republike uvideo da novac zarađen u Srbiji iznose upravo oni koji su oslonac ekonomske politike.

U upornom iščekivanju da će nam „Đura oprostiti što nas je tukao“, ne smemo i nismo u stanju da reagujemo čak ni na otvorene genocidne Klarkove pozive. A Klark nije makar ko.

Ono što je besmisleno u celoj ovoj priči jeste uplitanje nacija i država u muzičku industriju. Nažalost, to je upravo ono što akteri navedene industije često rade, nalazeći neku računicu u tome što svaki pevač sa ovih prostora može da predstavlja svaku od zemalja sa ovih prostora.

Suvišno je komentarisati neuspele pokušaje ambasadora Kirbija da opravda ulogu njegove zemlje i ostalih članica NATO u vezi sa „otimanjem KiM“, na jednoj i pronalaženje argumenata za osude onoga šta se dešavalo na Krimu. Odkuda mu tolika smelost  da izjavi: „Ponavljam, pitanje Kosova smo rešavali u UN“.

Srećom, na zapadu je deo intelektualne javnosti, koji se na svakom koraku suočava sa ogromnim pritiskom, shvatio ovaj obrazac. Među njima je i Dajana DŽonston, istaknuta intelektualka i istinski borac za ljudska prava koja je rođena u Minesoti 1934. god.

U sklopu ovog bledunjavog i protokolarno iznuđenog načina obeležavanja petnaeste godišnjice NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru veoma je važno sagledati kako su se u ovoj veoma važnoj istorijskoj prilici ponele i postavile naše „istaknute“ ljudsko-pravaške nevladine organizacije.

Od kada su srpski huligani pre devet meseci zverski ubili Francuza Brisa Tatona u jednom beogradskom kafiću, vi ste sistematski učeni da mislite da je nepristojno i neljudski više ikada pitati ko je kriv u tuči jednog Srbina i jednog stranca.

Istina je, međutim, da jedina stvarna i najopasnija opozicija režimu jesu građani. Isti oni građani koji su, rukovođeni nadom i emocijama a ne razumom i skepsom, izabrali ovog Pobednika. Oni jedini, štiteći sopstvene interese, mogu da budu korektiv režima.