Што се тиче економских односа, према Ф. Фукојами, реч мора бити о корекцији капитализма у смислу до којег степена држава мора помагати друштву да би се оспособило за промене. Нова идеологија не треба да сматра тржиште као циљ сам за себе.

Амбиција једног министра да се обрачуна са једним дневним новинама доћи ће главе већини српских медија и већини српских главних уредника. Драконске милионске казне које прописује Предлог закона напросто не остављају могућност нормалног бављења новинарством у овој земљи.

До јуче су наши истакнути привредници били незаобилазни партнери владе. А сада је „у кипарском просветљењу“ и председник Републике увидео да новац зарађен у Србији износе управо они који су ослонац економске политике.

У упорном ишчекивању да ће нам „Ђура опростити што нас је тукао“, не смемо и нисмо у стању да реагујемо чак ни на отворене геноцидне Кларкове позиве. А Кларк није макар ко.

Оно што је бесмислено у целој овој причи јесте уплитање нација и држава у музичку индустрију. Нажалост, то је управо оно што актери наведене индустије често раде, налазећи неку рачуницу у томе што сваки певач са ових простора може да представља сваку од земаља са ових простора.

Сувишно је коментарисати неуспеле покушаје амбасадора Кирбија да оправда улогу његове земље и осталих чланица НАТО у вези са „отимањем КиМ“, на једној и проналажење аргумената за осуде онога шта се дешавало на Криму. Одкуда му толика смелост  да изјави: „Понављам, питање Косова смо решавали у УН“.

Срећом, на западу је део интелектуалне јавности, који се на сваком кораку суочава са огромним притиском, схватио овај образац. Међу њима је и Дајана Џонстон, истакнута интелектуалка и истински борац за људска права која је рођена у Минесоти 1934. год.

У склопу овог бледуњавог и протоколарно изнуђеног начина обележавања петнаесте годишњице НАТО агресије на Србију и Црну Гору веома је важно сагледати како су се у овој веома важној историјској прилици понеле и поставиле наше „истакнуте“ људско-правашке невладине организације.

Од када су српски хулигани пре девет месеци зверски убили Француза Бриса Татона у једном београдском кафићу, ви сте систематски учени да мислите да је непристојно и нељудски више икада питати ко је крив у тучи једног Србина и једног странца.

Истина је, међутим, да једина стварна и најопаснија опозиција режиму јесу грађани. Исти они грађани који су, руковођени надом и емоцијама а не разумом и скепсом, изабрали овог Победника. Они једини, штитећи сопствене интересе, могу да буду коректив режима.