Као крајњи резултат целе ујудурме, имамо само још један закон који је немогуће спроводити у дело, и који доприноси даљем срозавању институције закона у Србији. Утешно је што најављују да ће бити промењен већ крајем овог месеца.

Данас кад видим тај текст, и даље не видим ништа спорно, а поготово не видим никакав говор мржње. Не бих поново написао текст у том духу, али ми је разумљиво због чега сам га тад таквог написао. Све што сад у њему видим је огорченост, изазвана скорашњим отимањем дела територије Републике Србије.

За пад рејтинга владе, њен нерад и неуспехе у решавању бројних проблема требало је на некога упрти прстом те је и потегнуто питање реконструкције владе. Јер, боже мој, избори су ту, ванредни или редовни, а рок је кратак да се ствари нешто битније поправе.

Ако стварно онај чобанин са Косова зна што не зна његова власт у Приштини, зашто онда губимо време и замлаћујемо се у тамо неким разговорима са тим приштинским властима по Бриселу. Јер каква је то независност о којој „Приштина мора да разговара у Бриселу са Београдом“.

Аида Ћоровић написала је један пристојан, аналитички осврт на неке политичко-религијско-демагошке догађаје у Пазару у организације дичног муфтије, разголитила то и наравно критички се према томе одредила.

Телепромптер.рс ексклузивно открива најновији програм СНС ботова за остављање генерисаних коментара на интернет порталима.

За нас је важна суштина: у том члану пише да је Нови Сад главни административни центар, а не главни град. Само питање наслова неког поглавља или члана је апсолутно небитно у односу на оно шта у њему пише. Оно што је неодвојиви део Србије никаквим насловима или поднасловима се не може променити.

Остаје питање зашто армија до сада већ није предузела кораке који ће водити до свргавања Ердогана, али то можда упућује на чињеницу да Ердоган покушава да на чело турска армије постави своје људе.

У уставном, политичком и функционалном смислу Предлог статута Војводине и накнадно припремљени Закон о надлежностима представља враћање Србије у статус парализоване полудржаве. То је корак у правцу федерализације, односно разградње Србије по узору на уставни систем из 1974. године.

Случај Бредлија Менинга и Едварда Сноудена морамо да посматрамо као истински пример невиђене храбрости и неустрашивости двојице младих људи који желе планетарну правду и који се боре против немани која је у стању да прогута све који не мисле у складу са центрима моћи.