Ердоганова Турска показује мишиће

Да нереди који су почели 28. маја у Истанбулу због планирања градских власти да посеку градски[1] парк нису биле само пуке демонстрације због одлуке градских власти, већ да су представљале демонстрације против премијера Реџепа Ердогана показало је и суђење генералима турске војске који су припремали пуч против Ердогана. Градски парк је био само симболичан повод, а главни мотив сукоба је неслагање секуларне и исламске Турске на челу са премијером Ердоганом.

Турска је још од Кемала Ататурка била секуларна земља, а гарант секуларизма је увек представљала турска армија која ужива огроман утицај међу становницима Турске, нарочито оних секуларно оријентисаних. Петог августа турски суд је на доживотну робију осудио бившег начелника генералштаба турске армије Илкера Басбуга због покушаја пуча 2003. год. „Суд у Силиврију, недалеко од Истанбула, на доживотни затвор осудио је и више званичника војске, међу којима је и бивши командант Прве армије Хурсит Толон, “због покушаја да силом сруше уставни поредак”. Суд је данас претходно ослободио 21 оптуженика, а неке од оптужених осудио на 20 година затвора.”[2]

Ово је очигледно разрачунавање происламског режима Реџепа Ердогана са армијом и представља његов покушај да ојача и одржи исламски утицај у земљи, тако што ће се обрачунати са секуларним снагама у редовима армије. Овај закључак се очигледно намеће јер се међу оптуженима налазе, осим официра, и адвокати, академици и новинари, тако да је сасвим природно што тај судски поступак многи виде као критичну тачку у обрачуну Ердогана са секуларистима и неистомишљеницима из војске. Турска секуларна опозиција осуђује процес, називајући га ловом на вештице да би се ућуткали критичари владе.[3]

Доказ да се секуларисти и опозиција не слажу са одлукама суда у Силиврију крај Истанбула јесу и сукоби који су избили између полиције и десетине хиљада демонстраната. Демонстранти, који се залажу за очување секуларног поретка, сматрају да је циљ суђења ућуткивање Ердоганових противника.

Уколико поближе анализирамо ситуацију у Турској, можемо увидети да постоји велика напетост између секулариста и присталица Ердогановог происламског режима. Ова напетост прети да поприми облик опште народне побуне против режима у коме би сасвим сигурно узела учешћа и секуларна армија. Остаје питање зашто армија до сада већ није предузела кораке који ће водити до свргавања Ердогана, али то можда упућује на чињеницу да Ердоган покушава да на чело турске армије постави своје људе.

Уколико му је то намера, тешко да ће успети у њој, јер је војска деценијама била секуларна и спречавала је исламизацију Турске. Уколико дође до опште побуне секулариста, која би узела озбиљније размере него она од 28. маја, сигурно је да ће се и војска придружити секуларној струји. Чињеница је да је Турска дубоко подељена и да се налази на ивици хаоса и сукоба. Да би војска спречила опште сукобе, она би требало да интервенише и заустави започети процес исламизације земље.

САД су такође посредно укључене у кризу која потреса Турску. Американцима очигледно одговара Ердоган и његова происламска струја. Американци су до сада чврсто подржавали Ердогана и користили га као великог симпатизера исламских терориста у сиријском сукобу. Потпуна је неистина да Америци не одговара радикални ислам, напротив, САД се увек послуже “услугама” радикалних исламиста када им се за то створи потреба.

Поменута напетост и расцеп у Турској између секулариста, опозиције и Ердогана не може да траје вечно. Све је извеснији велики сукоб унутар саме Турске и само је питање када ће напетост достићи тачку пуцања. Турска армија ће сигурно, као и увек до сада, стати на страну секулариста тако да је извесно да се Ердоган налази у незавидној позицији и да су ови судски процеси његов последњи покушај да се обрачуна са секуларном армијом у тренуцима када је војни удар све извеснији.