Свако ко је прочитао ''Чујте Срби'' од Арчибалда Рајса, схватио је да се оваква слика Србије не мења већ готово цео један век. Ови људи којима се сад смејемо и армија сличних, за непуну деценију биће на кормилу ове земље. Да ли ће нам и тада бити смешно?

Иронија је тешка да ти то што радиш, радиш још приљежније, још посвећеније и остварујеш још црње резултате, мерено у складу са твојим некадашњим животним опредељењима, мерилима и критеријумима! Тешко ти је јер сви могу, бар на неко време, заборавити твоју прошлост, сви, сем тебе!

Ову страну рата Анри Леви не види у тексту који хоће правду за једног човека. Он тражи да Европа нађе свој дух и одмах пусти Јована Дивјака на слободу! Европска правда? Да, управо тако!

Данас видимо да је на делу свеобухватан ревизионистички процес који прожима политику, уметност, културу, медије, готово све аспекте живота и за циљ има да оправда виновнике и сврста их у исти ред са победницима. Ревизија резултата Другог светског рата и поделе које данас видимо у Европи и свету имају исти почетак.

Ово ислеђивање Коштунице треба озбиљно схватити и припремити се за период политичке репресије који следи. Тадићева власт неповратно клизи на стазу политике из времена "Сабље" и "Бироа за информације владе Србије". То је тако у данашњој Србији, под влашћу клијентистичке олигархије.

Резултат ове битке биће значајан за ДСС, али значајнији за Србију, на исти начин као што је останак ДСС-а ван парламента био велики ударац за ДСС, али још већи за Србију. Уосталом, погледајте једноумност данашњег српског парламента.

Србија мора разумети и уважити начин доношења одлука у ЕУ. Кораци ЕУ су могући само на основу широког консензуса, који је потребно унапред обезбедити. Није га могуће постићи с нереалним очекивањима, још мање исхитреним најавама највиших представника Србије.

Можда је на промену свести коначно утицао интернет. Можда је грађанима доста бројних интервенција са нејасним резултатима. На промену свести је можда утицао и догађај из Бенгазија, када је амерички амбасадор брутално убијен од истих оних ,,демократских опозиционара'' које су САД здушно помагали новцем пореских обвезника.

Прошле недеље умро је патријарх који нам показао сву бесмисленост њихових џипова и порцуланских осмеха. Умро је патријарх који је српску цркву и српски народ поштедео црних мантија на оптуженичкој клупи у Хагу. Умро је човек који је могао да има све те џипове и злата. Али није...

Проглашавање цивилних жртава за колатералну штету представља њихово понижавање и кршење основног људског права – права на живот, од онога који се у интервенцију упустио да би штитио та иста људска права.