Не мислим да спасавамо власт. Само немам права да лажем било кога предлажући му сурогат живота у лепом ЛДП у несрећној Србији која се распада. Не желимо без борбе да омогућимо повратак оних који у дивљању криминалаца, у дресовима и без њих, са беџом или без њега, траже своју последњу шансу.

Навијачи су, понети страстима клипских боја, погазили интерес и бригу за националну репрезентацију. Било им је важније да звижде нашем играчу него да га бодре, да нашег играча деконцентришу а мирно прате противничке играче.

Поруке мржње нису упућене геј популацији и чини се да држава овај пут не брани хомосексуалце од тзв. националистичких, фашистичких и клерикалних група. Поруке су упућене држави, а парада је, бар тако тврде организатори протеста, само повод.

Онда следи још мало кукања како је народ лењ, како иако има мало има и више него што је зарадио, и како је њему због тога тешко али да му буде лакше када се сети да је на изборима победио баш зато што је обећао реформе, акцију и промене и да је готово половина оних који су изашли на изборе рекла „да“ баш томе плану и том позиву!

Наиме, уколико тек сада сазнајемо за ове злочине америчке владе, само је питање шта ћемо још имати прилике да сазнамо и какве је експерименте Америка спроводила у неким другим деловима света. Међутим, од овога још више брине питање да ли су поменути експерименти још увек у току.

Наше проблеме никада неће хтети други да решавају, нити имају разлога за то. Поента је у томе да да будемо сигурни у себе и своје снаге и способности, да се ослонимо на сопствене снаге и активно и систематски радимо на побољшању свог положаја.

Зар заиста Београд нема средства да реконструише Ташмајдан него прихвата, у најмању руку, непристојну понуду из Азербејџана од два милиона евра, уз услов да у овом нашем најзнаменитијем престоном парку свој споменички кутак добије и први председник Азербејџана Гајдар Алијев.

Познајући овај основни Вучићев медијски и политички метод, нема никакве дилеме да антируска писања Курира и Информера представљају управо његов лични интерес и став. Прилично је индикативно што су ова „ексклузивна открића“ Курира заправо старе и отрцане другосрбијанске оптужбе, које од 2008. понављају Ненад Чанак, ЛДП и поједини плаћени западни лобисти.

Није држава Србија та која не омогућава формирање тог тела Бошњачке националне мањине, већ представници БКЗ желе да преузму примат и себе представе као једине легитимне представнике Бошњачке националне мањине.

Ове реченице можда још неком и лепо звуче и пружају наду, али већ се показало како то у пракси изгледа, и да се многе мере опет своде на цеђење суве дреновине порезима од грађана, занатлија и малих предузећа и укидање већине права запослених.