Разумљиво је да Сједињене Државе тешко подносе ово велико глобално престројавање у коме ЕУ више неће да буде млађи партнер под шпијунским надзором, Русија да остане у развалинама, Кина затворена у себе, арапски свијет – извор нафте, Балкан - полигон за манипулисање етничким конфликтима итд. 

Ослобађање Јуришића представља скандал без преседана за читаву Србију и српски народ и огроман шамар правди која се селективно примењује само у случају оптужених Срба. На Западу постоји слика по којој су једине жртве рата у Босни само Бошњаци.

Пара никада неће бити на овај начин. Тиме што ћемо смањивати зараде и права радника неће се створити неко јавно добро. Напротив, постајаћемо све сиромашнији и прећићемо границу сиромаштва из које више никада нећемо моћи да се извучемо. 

У последњих девет година непрестано смо слушали мантру о „убрзаном придруживању“ Европској унији. Пажљиви посматрач наших медија и реторике политичара лако може уочити како овај дискурс полако нестаје из јавног вокабулара.

Није тајна да они, који не гледају благонаклоно на Русију играју на карту међунационалних, верских и других сукоба. Председник Путин поручује да су јединство, целовитост и суверенитет Русије безусловни. Свако испољавање сепаратизма и национализма морају бити искључени из политичког живота.

Моје хапшење показује колико су војвођански индипендисти снажни, али и колико је централна власт у Србији неспособна. Као и сви сецесионисти, и ови војвођански највећу суровост показују у обрачуну с „непријатељем у сопственим редовима“

Да, истина је да је Хамас непријатељски настројен према Израелу и да је његова повеља антисемитска. Истина је, такође, да су његови лидери изразили интерес за дуго уговарано примирје -концесију коју су многи посматрачи видели као прелудијум за прихватање успоставе две државе као начина разрешења спора.

Хвала вам, Срби, што водите рачуна о гробовима хероја из Другог светског рата - Руса, Украјинаца, Белоруса, Татара... После рата многе улице југословенских градова носиле су имена војних команданата Црвене армије. Затим су улице преименоване. Али, људи памте.

Да ли је могуће да је ово што смо данас имали прилике да видимо на улицама Београда нормална појава? Коме је било у интересу одржавање параде по цену оволиких уличних сукоба и навлачења гнева обичних грађана прекомерним коришћењем силе?

Актуелни напади инструирани су с једном једином намером – да осујете радничке протесте, због страха власти од социјалних немира. И у томе су и успели – генерални протест у четвртак није био масован, окупило се до пет хиљада радника, чему је, руку на срце, помогло и саопштење МУП-а да ће снимати учеснике протеста.