Velika se dreka digla oko antisemitske žuči koju prosipaju članovi visokog društva. Od Mela Gibsona i DŽulijena Asanža do Čarlija Šina i DŽona Galijana, čini se da ne prođe ni dan a da se poneka poznata ličnost ne razotkrije kao mrzitelj Jevreja.

Umesto da dolazak italijanskog giganta oslobodi građane Srbije velikog finansijskog tereta, on ga je samo dodatno otežao, dok će rezultati velikih ulaganja zbog trenutne situacije u auto-industriji biti neizvesni.

Nakon ovog Erdoganovog preokreta, Rusija je bila primorana da drugi put za godinu dana preispituje svoje strateške energetske projekte na Balkanu, i da se ponovo okrene prema birokratizovanoj i „nesuverenoj“ Evropskoj uniji.

(Iz Arhive NSPM-a, 13.05.2007)

Milanov program ima višeslojnu strukturu, gde su na površini dosetke, koje u svom kontekstu izazivaju urnebesan smeh, dok je na osnovnom nivou to program igranja sa načinom mišljenja ljudi koji zovu.

Predsednik Republike Srbije bi morao biti oličenje demokratske kulture, umerenosti, ali i garant kritičkog dijaloga u našem društvu. Ipak, daleko je on od toga da bude predsednik svih građana Srbije. Tu nameru nije nikada ni imao, jer uvek nastupa kao ostrašćeni naprednjački partijski aparatčik, koji otvoreno izjavljuje da njega ne obavezuje većinska volja naroda.

Ustav podrazumeva da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Ovim pregovorima koji se vode u Briselu sudbina Srbije se prepušta na milost i nemilost EU koja je većinski priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Ako već ne snosi krivične posledice za svoje nadrilekarstvo, bar neka ga javno mnjenje u Srbiji bojkotuje i prekine da mu se klanja. Jer, višegodišnje medijsko eksponiranje ovog tarotologa ostavilo je posledice koje bi trebalo sanirati.

Pouke 1968. su: država je važna i jednom smo bili sposobni da stvorimo odličan koncept, „tržište i socijalizam“ koji je i danas nadmoćan nad svim ostalim u svetu.

Takođe, iako je Ivica Dačić izjavio da je Beograd prihvatio predloge, jer su oni sada mnogo prihvatljiviji za Srbiju nego u ranijim rundama pregovora, ostaje utisak da se ipak radi o dodatnom popuštanju srpske delegacije, jer se ranije pominjala zajednica od deset srpskih opština.

Moj šestogodišnji sin je, kao i sva deca, prvo naučio ćirilicu. Ali, on sa njom nije mogao da prati TV, niti da čita natpise na sličicama ili proizvodima za decu, niti da čita SMS poruke. Latinica je postala pismo njegovog detinjstva – baš kao i za svu srpsku decu danas.