Mnogi se pitaju zbog čega je Vučić izabrao Anu koja nema nikakvog političkog iskustva i koja nikada neće biti, radi svoje prozapadne pristrasnosti koja bode oči, dobar političar i državnik. On je očito nije izabrao radi njene sposobnosti da digitalizira Srbiju. 

Kažu da se najviše laže nakon obavljenog lova i uoči izbora. Danas, izgleda, to narodno iskustvo je obogaćeno novim sadržajima. Uslovne laži prate Srbiju na svakom novom (is)koraku u ispunjavanju uslova za dobijanje datuma za otpočinjanje pristupnih pregovora.

Gradonačelnica Pariza Brižit Kister je naredila da se izložba otkaže, a crteži odmah iznesu. Kao razlog, navela je da je na crtežu devojčice s Kosova,“prepoznala“ aluziju na MSP Bernara Kušnera (vojnik KFOR-a koji drži golubicu na uzici) što je ocenila „političkom provokacijom i uvredom“!

Da li zvuči smešno, demagoški ili istinito kada kažem da se privreda ne može pokrenuti bez investicija, a da stranih investicija nema dovoljno jer su još devedesetih godina otišle u Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku i da kompanije koje su investirale i rade tamo već 20 godina neće svoje poslove prebaciti u Srbiju?

Izjava je kratka, ali višeznačna. Poslata je poruka Beogradu da smanji ionako minorne zahteve prema Prištini radi dobijanja „datuma“, Banjaluci da se „pripremi“ za reviziju dejtona, a Novom Pazaru da se „pritrpi“ dok se ne reše ova prva dva problema.

Alen Grinspen je u knjizi The Age of Turbulence, objavljenoj 2007, pozdravljao slavu “sveta sa globalnom kapitalističkom ekonomijom”, mnogo više “fleksibilnom, otpornom, otvorenom i sa samokontrolom” nego što je bila prošla, te prognozirao dugu etapu rasta za SAD i čitav svet.

I Tajmor Raza i Milorad Nikolić stradali su zbog verbalnog delikta, s tim što Pakistanac još uvek ima šanse da se spase ukoliko žalba i pritisak organizacija za ljudska prava urodi plodom. U pakistanskom slučaju čovek je udario na boga, a u Srbiji na premijera.

Sekularno sveštenstvo je vođeno istovremenim interesom da opravda neprekidno umanjivanje srpskih nacionalnih prava. Otud je sekularnom sveštenstvu neophodna aktivna javna svest o srpskoj krivici, taj istinski plod titoističkog učenja.

A svi oni koji imaju ambicije da dalje mute što se tiče Preševske doline, Raške i Vojvodine, neka znaju da će Srbija znati osigurati svoj teritorijalni integritet na svaki mogući način. Stvar je jednostavna i dade se svesti na sledeće: „Tuđe nećemo, svoje ne damo!“

Mora se posebno istaći Vučićevo ministrovanje 1998. godine, kada je u Vladi Mirka Marjanovića vodio resor za informisanje. Na snazi je bio tada na snazi zloglasni Zakon o informisanju, koji je donet radi disciplinovanja neposlušnih, takozvanih “nezavisnih” novinara.