Šta se hoće rekonstrukcijom? Da li neko misli da je SPS dobio previše? Ili smatraju da treba da uzmu od nas da bi pripojili sebi? Rekonstrukcije će biti ako se dogovorimo. Rekao sam im: „Evo, ja ću se prvi povući ako smo toliki problem“!

Iako su i one veoma obeshrabrujuće, i ovde se  ostavlja mogućnost za neku vrstu utehe građanima Srbije, jer se ova istupanja naknadno obično obeležavaju kao lično mišljenje  pojedinca, a nikako kao stav organizacije u kojoj radi.

Da li Zapad mora da se vrati metafizici radi sopstvenog spasenja? A, ako mora, da li to može da uradi bez mnogo štete po svoje liberalne, svetovne vrednosti, obezbeđujući tako postojanje još nečeg što je vredno braniti od njihovih neliberalnih protivnika?

Geneza srpske ekonomske drame nije počela 2008. Tada je počeo njen rasplet. Najveći krivci su NBS i monetarna politika. Precenjeni kurs dinara i liberalizacija kapitalnih tokova naneli su strahovitu štetu privredi.

U momentu globalne finansijske krize, naša vlada se bavi žirafama i „(anti)fašističkim" performansima u centru prestonice. Još gore od ovog nojevskog zavlačenja glave u pesak jeste jednostrana i ničim izazvana primena SSP.

Sedam godina je prošlo od izbijanja krize, a Uniji još uvek nedostaju političke institucije neophodne za održanje izvorne monetarne unije. Ako je Grčka napusti, njen izlazak će pokazati da evro nije nezamenljiv, a to će proizvesti nove sumnje u njegove dugoročne izglede.

Povodom nereda u Tunisu Hilari Klinton je licemerno izjavila da SAD nemaju pravo da zauzimaju bilo čiju stranu, što u prevodu znači da neće podržati demokratske promene u ovoj zemlji. Teško se može poverovati u iskrenost ovih izjava.

Povećane kamate za kredite u evrima, pa i za subvencionisane, a zajmovi indeksirani u „švajcarcima” ukinuti.