Велика се дрека дигла око антисемитске жучи коју просипају чланови високог друштва. Од Мела Гибсона и Џулијена Асанжа до Чарлија Шина и Џона Галијана, чини се да не прође ни дан а да се понека позната личност не разоткрије као мрзитељ Јевреја.

Уместо да долазак италијанског гиганта ослободи грађане Србије великог финансијског терета, он га је само додатно отежао, док ће резултати великих улагања због тренутне ситуације у ауто-индустрији бити неизвесни.

Након овог Ердогановог преокрета, Русија је била приморана да други пут за годину дана преиспитује своје стратешке енергетске пројекте на Балкану, и да се поново окрене према бирократизованој и „несувереној“ Европској унији.

(Из Архиве НСПМ-а, 13.05.2007)

Миланов програм има вишеслојну структуру, где су на површини досетке, које у свом контексту изазивају урнебесан смех, док је на основном нивоу то програм играња са начином мишљења људи који зову.

Председник Републике Србије би морао бити оличење демократске културе, умерености, али и гарант критичког дијалога у нашем друштву. Ипак, далеко је он од тога да буде председник свих грађана Србије. Ту намеру није никада ни имао, јер увек наступа као острашћени напредњачки партијски апаратчик, који отворено изјављује да њега не обавезује већинска воља народа.

Устав подразумева да је КиМ саставни део Републике Србије. Овим преговорима који се воде у Бриселу судбина Србије се препушта на милост и немилост ЕУ која је већински признала Косово као независну државу.

Ако већ не сноси кривичне последице за своје надрилекарство, бар нека га јавно мњење у Србији бојкотује и прекине да му се клања. Јер, вишегодишње медијско експонирање овог таротолога оставило је последице које би требало санирати.

Поуке 1968. су: држава је важна и једном смо били способни да створимо одличан концепт, „тржиште и социјализам“ који је и данас надмоћан над свим осталим у свету.

Такође, иако је Ивица Дачић изјавио да је Београд прихватио предлоге, јер су они сада много прихватљивији за Србију него у ранијим рундама преговора, остаје утисак да се ипак ради о додатном попуштању српске делегације, јер се раније помињала заједница од десет српских општина.

Мој шестогодишњи син је, као и сва деца, прво научио ћирилицу. Али, он са њом није могао да прати ТВ, нити да чита натписе на сличицама или производима за децу, нити да чита СМС поруке. Латиница је постала писмо његовог детињства – баш као и за сву српску децу данас.