Nažalost, evrofanatični pripadnici vladajućeg režima rade ono što ne pada na pamet zemljama članicama EU, a to je da ugrožavaju ekonomsku, socijalnu, zdravstvenu i svaku drugu bezbednost svojih građana, pokušavajući da budu ”više Evropljani od nekih drugih”.

Nama sada nije cilj ulazak u vlast i te spekulacije su potpuno bespredmetne. Boris Tadić i DS su naneli najveću moguću štetu Srbiji. Mi smo za izbore i to odmah, jer smatramo da se nagomilani politički i ekonomski problemi najbolje rešavaju na izborima, a ne na ulici.

Umesto da dolazak italijanskog giganta oslobodi građane Srbije velikog finansijskog tereta, on ga je samo dodatno otežao, dok će rezultati velikih ulaganja zbog trenutne situacije u auto-industriji biti neizvesni.

Učešće našeg predstavnika na najpoznatijoj smotri likovne umetnosti u Evropi svedoči o degradaciji likovne umetnosti u Srbiji. I odsustvu strategije Ministarstva kulture u predstavljanju naše likovne umetnosti u svetu. Mi nemamo autentični likovni pečat, niti se trudimo da ga stvorimo.

 Za razliku od Aleksandra Vučića Zoran Đinđić nije imao nikavog kompleksa u odnosu na zapadne političke lidere. Bio im je zaista ravan, nisu mu klecala slabačka kolena, kao što priznaje Aleksandar Vučić da se to njemu desilo tokom susreta sa Angelom Merkel.

Verujem da će međunarodna zajednica ponuditi Srbima i Albancima da potpišu rešenje za KiM pre ulaska u EU. Tim rešenjem nećemo biti zadovoljni ni mi ni Albanci do kraja. Verujem da ćemo morati da popustimo i jedni i drugi.

Francuski predsednik je rekao da ova kriza ne znači kraj kapitalizma. U tome je potpuno u pravu, ali trebalo bi da zna da njegovi predlozi i mere predstavljaju veliki doprinos kraju kapitalizma. Ti predlozi ne vode u nekakav “novi kapitalizam”. Naprotiv – reč je o povratku „starom socijalizmu”.

Jedan sovjetski diplomata koji je počeo da pakuje kofere za povratak u Moskvu sa gorčinom mi kaze: Nemci su u stvari postali pobednici i kod Staljingrada, i pod Moskvom, i kod Lenjingrada. Mrtvi nemački generali mogu da zavide živim nemačkim ali ne samo nemačkim političarima.

Skandaloznost prikaza "Srpskog psiha" ne leži u citiranju njegovih ogavština, već u odnosu prema ogavnom. Bitno je zastati i razumeti da se suočavamo sa eksponentima plana za prekrajanje celokupne naše narodne tradicije i kulture, koje su ostavile boljeg traga nego današnji bukači ostrvljeni na njih.  

Nije prijatno kada se Međunarodni monetarni fond umeša u domaće poslove. Ali, ovog puta je, verujem, podrška posebno dobrodošla, jer oluju koja se nazire iza zapadnih granica nije dobro dočekati bez manevarske rezerve.