Стога, када и ако дође до реформе Устава, прембула мора остати нетакнута. Она је државотворни завет, јер изражава непоколебљиву тежњу да Србија сачува КиМ и одбрани свој територијалну целовитост правним и демократским путем.

Србија је дигла руке од сопственог језика и културе и резултат пописа у Црног Гори сведочи о томе. И управо због тога он заслужује кудикамо више пажње, и кудикамо више забринутости, него што му је наша јавност посветила.

Jасно је да се наш данашњи однос према Јасеновцу, као месту највећег српског страдања, није озбиљније променио, а о томе сведочи и очита маргинализација изложбе о Јасеновцу 1941-1945.година

 Све у свему, изложба „нецензурисане лажи“ била је пуцањ у празно – ако је циљ био да се квалификована јавност убеди како у Србији нема цензуре и диктатуре. Али не треба имати ни трунку сумње да ће ефекат бити постигнут када је реч о напредњачком бирачком телу – старијем, слабо информисаном и образованом

Ерозија моралне димензије капиталистичког система довела је до тога да су похлепа и страх главни покретачи система. Похлепа и страх заменили су одмереност и сигурност. Уместо на морал, веру и савест нови капитализам се ослања на законе, интерес и профит.

Економско успоравање у ЕУ, криза и могући распад еврозоне, као неуспешног и таштог елитистичког пројекта, и одређено затварање појединих великих економија на свету не уливају поверење у либерални глобални трговински и инвестициони систем. Потребне су у резерви националне стратегије о томе шта чинити ако се настави наведени неповољни развој ствари. 

Рат са НАТО је прошао, ако је прошао. Истина, не бомбардују нас, али зато нам, као гест своје добре воље - отимају - територију. Косово и Метохију, уз лаконско објашњење: то је реалност и ситуација на терену.

Шаблон који подразумева владајућу клептократију на врху и презадужену радну снагу на дну – са слабим или непостојећим синдикатима, уз минималну заштиту на радном месту – поздрављен је као пословно-пријатељски модел који остатак света треба да опонаша.

Да би се позиција Народне Републике Кине данас разумела битно је узети као полазну тачку реформе које је започео Денг Сјаопинг. На седници Комунистичке партије 13. децембра 1978. он је рекао да је Кини „потребан велики број људи који се усуђују да мисле, истражују нове начине и производе нове идеје”, а у супротном „неће бити могуће извући земљу из сиромаштва, а још мање превазићи напредне државе”.

Надам се да ће дијалог имати теме и темпо који Србији одговара. Ипак, било шта да се деси у будућности, прича о Косову и Метохији и Великој Албанији овим се неће завршити. Она тек почиње.