Дубинска анализа владајуће Малтусове фобије открива још горе стање ствари. Растуће богатство света доводи до дивергенције култура, диверсификација се већ подразумева. Свака од тих култура настала унутар најмање и најпериферније групе људи, може угрозити ову велику владајућу.

И зато запамтите: два имена и два презимена - Мило Вучић и Александар Ђукановић - су један човек и једно лице, који воде једну политику!

У будућности Русија ће морати да одговори Турској на идентичан начин, јер не видимо да ће Турска променити своје понашање према терористима не нарочито уколико иза ње стоје САД.

Ђоковић нам тако показује да се традиционалне вредности као што су вера, патриотизам и породица могу преобразити у генератор неслућене енергије, а показује нам и начин на који то могу постати: потребно је, наиме, да се уоквире осећањем мере и чојства.

Замислите чланове моје породице и мене који ћемо се тог дана појавити на гласачком месту и узети само један листић. Онај локални. Тог тренутка ћемо на своја чела исцртати мету да смо против Вучића и напредњака. И, нема назад, нема, доши ми гости, збунио сам се.

"Молим вас да ми не замерите, сви знате да сам ја увек озбиљан и да се ретко смејем, али сада у овој прилици не могу да сакријем радост и морам и ја да имам осмех на лицу када смо остварили, ја бих рекао, историјски резултат, који Србију дефинитивно ставља на пут развоја са кога нема повратка."

Где се потроши 184 милијарде еура колико су дужне бивше СФРЈ, а које је приказао графиконима Борис Малагурски, тако да сликовито приказују „наивне споменике“ генерација које долазе да отплаћују дугове?

Шта ли Сестре Кармелићанке мисле о изјави председника Србије - ако у Уставу Србије  на који се заклео пише да је обавеза те државе да брине о положају својих сународника изван Србије (ваљда и у Црној Гори) - кад, Врховник кука како - "шта год да кажемо, то може да буде оквалификовао као мешање у унутрашње свари суверене државе"?

Вероватно схватају да би то био узалудан покушај и само губљење времена, јер их ни Влада Србије не би у томе помогла. Што и није неко изненађење, када се зна да је управо она ангажовала консултантску групу Тонија Блера за помоћ у формирању стручних тимова у кабинету председника Владе.

Ако смо хтели да националну пензију вреднујемо као чисто признање, ослобођено од импликација социјалне помоћи, онда смо критеријум за избор морали максимално заоштрити, те тако број добитника ограничити на оне појединце од чијег је добра свима нама боље.