Pitanje iz naslova unekoliko izražava izvesnu bojazan: imali smo tandem Vukadinović - Antonić, a sad ostalo sve na Đorđu. Sad, nije baš da je on (Đorđe) loš na peru i u živom nastupu, ili, daleko bilo, da je Antonić veći patriota, ali, nekako, nam nedostaje Sloba, taj proniciljivi duh, da se ne lažemo, način na koji se vidi koliko pati što mu šetamo po džigerici. 

Евро је идеологија. То је због тога што се од његовог увођења сматрало да је он једина могућност. Наводно – није било алтернативе. Мада је читав низ економиста указивао на сценарио који се сада одиграва, њихови ставови нису били узимани у обзир.

У последње време, након потписаног споразума у Вашингтону, у Србији су се поново појавила мишљења како су нам САД пријатељски наклоњене, и како смо по нечему културолошки блиски. САД су велика и моћна држава, и сви воле да траже сличности са победником

Мора му се, и мртвом, честитати на бескомпромисности и досљедности са којима је тај Србисимус мрзио Бошњаке, Албанце, Хрвате, Црногорце и Европу искључиво зато да би тиме према свом народу показао љубав каква никад ни у једном србском срцу није планула од Косова наовамо...

Ћути се и због умешаности ММФ-а у све ове мутне радње "светске финансијске мафије". И на Исланду, као и у Грчкој, ММФ се појављује као нека врста изнуђивача који је ту да изврши притисак да се врате дугови.

Доба европске хегемоније у светском капиталистичком систему одавно је прошло. Економски успон Далеког истока довео је до радикалних промена у односима снага. Иако моћ САД опада оне су и даље светска супер сила. Европска унија у тој новој ситуацији  због своје привредне склеротичности и политичке подељености лако може постати периферија на Евроазијском континенту

Где је логика да девизне резерве пласирамо у депозите западних банака уз симболичну камату, а оне тим истим новцем купују трезорске записе нашег министарства финансија (или записе НБС) или одобравају кредите грађанима Србије уз лихварске каматне стопе.

Држава благостања мора да буде усидрена у уставно реконституисаној наднационалној европској политичкој творевини. Уколико до тога не дође, народи и њихове државе  пливаће као дрво  на таласима прекограничног необузданог тржишта

Постоји у нас прећутни консензус да Србин може бити жртва искључиво ријалитија, сопствене заблуде да је нарочит зато што је потомак предака које не заслужује и чињенице да нас је вазда превише да би нас било премало!