На сајту нeмaчког издања Welt-а, појавио се, по свом садржају, доста изненађујући чланак. Пет водећих центара за економска истраживања објавили су заједнички извештај који је посвећен анализи средњорочних и дугорочних перспектива Немачке.

Немачка влада је, јасније од других, поставила услове за наставак приближавања Београда Бриселу. Међу њима су реформе у области правосуђа, људских права и медија, као и борба против корупције која свуда цвета. Та борба је до недавно остајала само на речима.

Наводно, доћи ће до раста извоза у Србији и покретања производње. Међутим, прећуткује се да такву могућност Србија има још од новембра 2000.

 Израел и Саудијска Арабија никада нису били тако блиски. Политичко приближавање обе државе у њиховом притиску да се предузму оштре акције против растућег утицаја Ирана, претворило их је у савезнике. И одлука америчког председника Доналда Трампа да се повуче из нуклеарног споразума са Ираном, јесте једна од њихових главних заједничких политичких победа

Током кампање за председничке изборе 2008, а и неко време после тога, Тадић је са много ентузијазма и готово са истим аргументима као данас министар Бачевић најавио пројекат пловног канала између Дунава и Егеја као нешто што ће донети благостање Србији.

За ММФ и Светску банку смо смислили доказе да нису у праву кад сумњају у нас, и да нам ново задуживање треба само ради развоја, а сигурно не зарад опстанка на власти. То што смо им пре неку годину вратили дугове био је само тактички потез да збунимо противника.

 Такође, према листу The Atlantic, почетна изјава Нетанјахуа – „Нешто што свет још није видео“ (Something that the world has never seen), је погрешна, барем делимично. ,,Највећи део говора тицао се тајног иранског нуклеарног програма од 1999. године до 2003. године, и нема „пиштоља који се пуши“ везано за настављање тог програма чиме би се кршио споразум“. Дакле, не би било ни неког оправдања за Трампа да се повуче из споразума

Ни Сидни Смит није мислио да смо свемоћни, како је то назначио овим речима које данас делују чудновато прикладне. Можемо сажаљевати Грке или осуђивати чињеницу да је Багдад био угњетаван. Или, како би Брајд можда сада рекао, саосећамо с народом Босне, Авганистана, или где год био следећи на либерално-интервенционистичком атласу.

Јасно је да је сврха ЕБРД кредита сузбијање руског економског утицаја у српској гасној индустрији. Наравно, као и случају KfW кредита, српски западни “пријатељи” из ЕУ ће искористи EBRD кредит и за даље израбљивање српских грађана и државе.

Тенденцијски гледано, а ствари у том погледу све више измичу контроли, православље ће у Србији, и на нивоу њених популација, добити крајње озбиљну конкуренцију у неправославним, посебно не-кршћанским, религијама.