Ма колико се понекад некима то чини другачије, косовски проблем, заправо, чува Србију од даљег „парања чарапе“, односно даљег и убрзаног растакања државног и националног интегритета и суверенитета. Од атака на Републику Српску, до жаришта унутар Србије која само тињају испод пепела и чекају да буду разгорена

Народна скупштина Републике Српске усвојила је Информацију и осам закључака на посебној седници чија је једина тачка дневног реда било антидејтонско деловање Уставног суда БиХ

Земље које настављају да одржавају дипломатске односе са Тајпејом углавном су економски недовољно развијене и задужене, па им је потребна континуирана економска помоћ, због чега су, сматрају на Тајвану, рањиве и осетљиве на понуде финансијске природе које долазе из Пекинга

Не знам који су стварни мотиви Вучића да Србију гура у пројекат који нема ни зрно оправдања за катастрофалне последице које носи, али видим да он то чини на начин који га раскринкава као непријатеља земље и нације на чијем је челу.

А замислите само да су неке „српске комите“ ултимативно захтевале да се одложи или премести устоличење которског бискупа? Или реиса Исламске заједнице? Или, не дај боже, геј-параде?! Вриштало би се до неба о „српском фашизму“, призивала интервенција „међународне заједнице“ и тражио„брутални“ обрачун са изгредницима

Не судите о Србима и њиховом односу према Косову по овдашњим Н1 ћифтама и НВО герлама. Ми смо, колико год то деловало страшно, и даље курјачки народ. А Косово јесте срце Србије!

Но од модалитета његовог (принудног) слања у историјску пензију зависиће да ли ћемо и у наредних четврт стољећа – као што смо од 2000. – живјети у лажидржављу, да ли ћемо на себи испробавати заумне идеје бездржавља, или напокон повратити државу чију су обнову и очување наши, од нас разумнији, смјелији и часнији преци, крвљу плаћали

Гротескно најављиван наступ председника Србије у Генералној скупштини УН у режимским медијима није оправдао очекивања.

Било кроз потресни Лутенов монолог, било кроз запаљиви Марвин говор који подиже Ферикс на устанак, Андор нам се обраћа директно, и тера сваког од нас да себи искрено постави питање: „Шта сам спреман да жртвујем за слободу?“ А то што нам то питање поставља један бездушни корпоративни производ оне исте Империје коју би требало да рушимо, то се може схватити као историјска иронија. Или, ако хоћете, као Лукавство Ума.

Становништво Србије своје људско право на безбедну воду може сачувати само ако настане масовни социјални покрет који ће успети да  одбрани наше ресурсе од агресивног настојања приватних  корпорација, да их претвори у извор зараде