Strategija privrednog rasta Srbije zasnovana je na pogrešnim temeljima - umesto u znanje, vlast ulaže u veliki vašar zvani „EKSPO“

Za razliku od SAD i Kine, koji najviše ulažu u obrazovanje, istraživanje i razvoj, Vlada Srbije je Uredbom iz marta, bez odobrenja parlamenta, smanjila kvotu za istraživački rad nastavnika na univerzitetu sa 20 na samo pet sati nedeljno. I insistira na velikim projektima, iako sve analize pokazuju da su inovacije i nove tehnologije mnogo značajniji izvori ekonomskog rasta

Izgibe moj narod, jer je bez znanja.

Osija, 4:6

Nobelovu nagrada za ekonomiju 2025. dobili su DŽoel Mokir i Piter Hauit iz Sjedinjenih Američkih Država i Filip Agion iz Francuske. Ona je zaslužena zbog objašnjenja o tome kako inovacije podstiču i održavaju ekonomski rast. Da se takav rast dogodi i održi neophodne su stalne inovacije koje preobražavaju nove i korisne zamisli preko tehnoligije u nešto potrebno, traženo, korisno i isplativo.

Za to je potrebno ulaganje u obrazovanje, istraživanje i razvoj, ali i otvorenost društva za korake i promene koje često remete postojeće stanje stvari. Dakle, ovo je samo nastavak Šumpeterovih ideja o „kreativnoj destrukciji“.

Gotovo svaka vlada ima određenu strategiju rasta. To je dobro. Problem se ogleda u tome što je često takva strategija pogrešna i loša. U Srbiji su to veliki projekti: ogromni auto-putevi, novo i veliko vašarište ili pruge za brze vozove. To je nešto što se vidi i može da se dotakne. Gradnja zapošljava i operativu i radnike, domaće i inostrane.

Drugo je pitanje opravdanost i cena takvih projekata. Da li šest traka na Moravskom koridoru može da se opravda učestalošću saobraćaja? Da li mogu sa se isplate krediti, kamate i održavanje od prikupljenih putarina? Da li bi, recimo, četiri umesto šest traka bilo isplativije? Taj preskupi koridor se svakodnevno krpi iako je otvoren samo pre godinu dana. Srbija ubrzano ima sve manje stanovnika. Ko će da koristi i održava taj auto-put ili buduće vašarište?

Zato su SAD i Kina tehnološki toliko odmakli ostatku sveta

Umesto na gradnju koja, istina, ne može da šteti ekonomiji ako je zasnovana na dobrim procenama, novi nobelovci upiru pažnju na drugi i mnogo značajniji izvor ekonomskog rasta na dugačak rok. Umesto na materijalnu stranu, oni se okreću ka nematerijalnoj strani, na nove ideje, inovacije i dovitljivost u tehnologiji. Zbog toga su SAD, ali i Kina ostavili ostatak sveta pogotovo od početka tekućeg milenijuma daleko iza njih. I Amerikanci i Kinezi su gradili kuće i stanove, Kinezi i više nego što im je trebalo, ali su najviše ulagali u obrazovanje, istraživanje i razvoj, inovacije i nove tehnologije.

Svaka vlada ima određenu strategiju rasta. U Srbiji su to veliki projekti, koji mogu da se vide i dotaknu. A da li mogu sa se isplate krediti, kojima se sve to finansira? I ko će sve to da koristi ako je u Srbiji sve manje stanovnika

Tužna je slika u zemljama Evropske unije (EU) u kojima sve ide u pogrešnom smeru i to počevši od monetarne politike i sankcija prema Rusiji, preko izmeštanja fabrika koje koriste mnogo energije (automobilska i hemijska industrija i proizvodnja aluminijuma) u SAD i Kinu, jer je energija u Evropi poskupela zbog sankcija, do političke krize u skoro svim, a naročito u glavnim državama EU. Ovo je dovelo do skoro potpune paralize u kojoj ne može više da se vlada ne samo u EU, već i u njenim zemljama članicama. Francuska stalno menja vladu jer postoji ogromna podeljenost u državi, dok se u EU još uvek živi preko sopstvenih mogućnosti.

Šta u isto vreme rade ekonomske super-države kao što su SAD i Kina? Te dve zemlje ulažu u novo znanje i istraživanje. Kina svake godine obrazuje najveći broj doktora nauka na svetu. Pojedini će sa određenom sumnjom dovesti u pitanje kvalitet takve hiperprodukcije. Ako je to tačno, tačno je i da kvantitet prelazi u kvalitet.

Kina povećava svoja ulaganja u nove tehnologije, pogotovo posle embarga SAD na izvoz najnovijih tehnologija u Kinu. Pritisnuta embargom i sankcijama, Kina je inovirala i stvorila čipove koji koriste manje energije i brže rade od američkih. Dakle, sankcije u ovom kao i u drugim slučajevima nisu uspele. I ne samo to, Kina je pokazala i dovitljivost u okviru „starih“ industrija: super brzi vozovi, kočnice za vozove, proizvodnja čelika uz pomoć novih hemijskih reakcija koje ubrzavaju topljenje gvožđa na samo šest sekundi što ne samo štedi vreme, već i smanjuje emisiju ugljen dioksida. I sve je to učinjeno samo uz pomoć domaće radne snage.

Bahati odnos prema nauci ne iznenađuje od kadrova, od kojih neki verovatno imaju kupljene diplome ili završene „instant“ kurseve, a za neke se sumnja da su plagirali doktorate. Možda oni i žele dobro, ali magloviti temelji na kojima stoje im ne daju viziju koju pruža istinsko, a ne falš obrazovanje

Iako se Kina susreće sa demografskim problemom zbog smanjenog prirodnog priraštaja, u celoj Kini ima manje inostranih radnika nego što ih ima samo u Berlinu. Domaći talenti su glavna poluga ekonomskog rasta. Roboti, automatizacija i veštačka inteligencija uzeli su velikog maha u Kini. Uz to oni ne štrajkuju i ne traže povišice.

Sinagapur i Kina su na vrhu lestvice PISA testa 2025. što je vidno iznad zemalja EU, SAD i Kanade. Ulaganje u obrazovanje i talenat se isplati što se ogleda i u inovacijama i ekonomskom uspehu.

Zašto se Srbija ne ugleda na Singapur ili Švajcarsku

I gde je u svemu ovome Srbija koja navodno najviše brine o budućnosti svoje dece? Bez stalnog i poboljšanog ulaganja u obrazovanje, istraživanje i razvoj, ne mogu da dođu nove ideje i otkrića koja ne samo podstiču, već i održavaju ekonomski rast. Male zemlje kao što su Singapur, Švajcarska i druge, mogu da nađu svoje uspešno mesto u određenom naučno-tehnološkom utočištu u kojem kogu da razvijaju dar svojih đaka i studenata i budu na vrhu u svojim oblastima specijalizacije.

Šta radi vlast u Srbiji? Uredbom, znači nametom, a ne zakonom koji prolazi kroz Skupštinu, Vlada je 24. marta prošle godine smanjila kvotu za istraživački rad nastavnika na univerzitetu sa 20 na samo pet sati, dok se nastava povećala sa 20 na 35 sati nedeljno. To je nedovoljno ne samo za nova istraživanja, već i za praćenje nove literature koja se umnožava svakodnevno na globalnom nivou. Kako mogu da se na ovaj način upoznaju studenti sa novim dostignućima i kako mogu da se upute na staze novog istraživanja i novatorstva?

Osim pijaće vode Švajcarska nema ni jedan prirodni resurs. Ona je tu neimaštinu nadoknadila ulaganjem u vrhunsko obrazovanje. Ne čudi da je zbog toga Švajcarska zemlja koja je na vrhu Globalnog indeksa inovacija 2025. To je vrhunska lekcija i za Srbiju koja ima ogroman rezervoar mladih darovitih i dovitljivih studenata. Nažalost, aktuelnim vlastima to nije jasno

Ovakav bahati jednostrani ekonomski i politički potez, bez ikakvih ranijih konsultacija sa zainteresovanim u obrazovnim institucijama, ne iznenađuje od kadrova koji verovatno imaju i kupljene diplome ili završene neke „instant“ kurseve, ali i sumnje u plagirane doktorate pa im je shvatanje istinskog naučnog istraživanja i rada potpuno nepoznato. Možda oni i žele dobro, ali magloviti temelji na kojima stoje im ne daju viziju koju pruža istinsko, a ne falš obrazovanje.

Za ekonomski napredak države jedna od najznačajnijih poluga je vrhunsko obrazovanje. Pogledajte malu Švajcarsku. Priroda je u alpskim planinama škrta. Osim pijaće vode Švajcarska nema ni jedan prirodni resurs. Ona je tu neimaštinu nadoknadila ulaganjem u vrhunsko obrazovanje, pogotovo u inženjerske nauke. Sa malo materijalnih resursa, prave se lekovi ili satovi. Tu su i razne usluge u zdravstvu, bankarstvu, turizmu i inženjerstvu.

U materijalnoj proizvodnji se troši malo materijala, ali se ugrađuje velika količina znanja koje je plod ogromnog, skupog, neizvesnog i stalnog naučno-istraživačkog rada. Ne čudi da je zbog toga Švajcarska zemlja koja je na vrhu Globalnog indeksa inovacija 2025.

To je vrhunska lekcija i za malu Srbiju koja ima ogroman rezervoar mladih darovitih i dovitljivih studenata. Na žalost, vidimo da vlastima to nije jasno. Za sada.

(Radar)