Стратегија привредног раста Србије заснована је на погрешним темељима - уместо у знање, власт улаже у велики вашар звани „ЕКСПО“

За разлику од САД и Кине, који највише улажу у образовање, истраживање и развој, Влада Србије је Уредбом из марта, без одобрења парламента, смањила квоту за истраживачки рад наставника на универзитету са 20 на само пет сати недељно. И инсистира на великим пројектима, иако све анализе показују да су иновације и нове технологије много значајнији извори економског раста

Изгибе мој народ, јер је без знања.

Осија, 4:6

Нобелову награда за економију 2025. добили су Џоел Мокир и Питер Хауит из Сједињених Америчких Држава и Филип Агион из Француске. Она је заслужена због објашњења о томе како иновације подстичу и одржавају економски раст. Да се такав раст догоди и одржи неопходне су сталне иновације које преображавају нове и корисне замисли преко технолигије у нешто потребно, тражено, корисно и исплативо.

За то је потребно улагање у образовање, истраживање и развој, али и отвореност друштва за кораке и промене које често ремете постојеће стање ствари. Дакле, ово је само наставак Шумпетерових идеја о „креативној деструкцији“.

Готово свака влада има одређену стратегију раста. То је добро. Проблем се огледа у томе што је често таква стратегија погрешна и лоша. У Србији су то велики пројекти: огромни ауто-путеви, ново и велико вашариште или пруге за брзе возове. То је нешто што се види и може да се дотакне. Градња запошљава и оперативу и раднике, домаће и иностране.

Друго је питање оправданост и цена таквих пројеката. Да ли шест трака на Моравском коридору може да се оправда учесталошћу саобраћаја? Да ли могу са се исплате кредити, камате и одржавање од прикупљених путарина? Да ли би, рецимо, четири уместо шест трака било исплативије? Тај прескупи коридор се свакодневно крпи иако је отворен само пре годину дана. Србија убрзано има све мање становника. Ко ће да користи и одржава тај ауто-пут или будуће вашариште?

Зато су САД и Кина технолошки толико одмакли остатку света

Уместо на градњу која, истина, не може да штети економији ако је заснована на добрим проценама, нови нобеловци упиру пажњу на други и много значајнији извор економског раста на дугачак рок. Уместо на материјалну страну, они се окрећу ка нематеријалној страни, на нове идеје, иновације и довитљивост у технологији. Због тога су САД, али и Кина оставили остатак света поготово од почетка текућег миленијума далеко иза њих. И Американци и Кинези су градили куће и станове, Кинези и више него што им је требало, али су највише улагали у образовање, истраживање и развој, иновације и нове технологије.

Свака влада има одређену стратегију раста. У Србији су то велики пројекти, који могу да се виде и дотакну. А да ли могу са се исплате кредити, којима се све то финансира? И ко ће све то да користи ако је у Србији све мање становника

Тужна је слика у земљама Европске уније (ЕУ) у којима све иде у погрешном смеру и то почевши од монетарне политике и санкција према Русији, преко измештања фабрика које користе много енергије (аутомобилска и хемијска индустрија и производња алуминијума) у САД и Кину, јер је енергија у Европи поскупела због санкција, до политичке кризе у скоро свим, а нарочито у главним државама ЕУ. Ово је довело до скоро потпуне парализе у којој не може више да се влада не само у ЕУ, већ и у њеним земљама чланицама. Француска стално мења владу јер постоји огромна подељеност у држави, док се у ЕУ још увек живи преко сопствених могућности.

Шта у исто време раде економске супер-државе као што су САД и Кина? Те две земље улажу у ново знање и истраживање. Кина сваке године образује највећи број доктора наука на свету. Поједини ће са одређеном сумњом довести у питање квалитет такве хиперпродукције. Ако је то тачно, тачно је и да квантитет прелази у квалитет.

Кина повећава своја улагања у нове технологије, поготово после ембарга САД на извоз најновијих технологија у Кину. Притиснута ембаргом и санкцијама, Кина је иновирала и створила чипове који користе мање енергије и брже раде од америчких. Дакле, санкције у овом као и у другим случајевима нису успеле. И не само то, Кина је показала и довитљивост у оквиру „старих“ индустрија: супер брзи возови, кочнице за возове, производња челика уз помоћ нових хемијских реакција које убрзавају топљење гвожђа на само шест секунди што не само штеди време, већ и смањује емисију угљен диоксида. И све је то учињено само уз помоћ домаће радне снаге.

Бахати однос према науци не изненађује од кадрова, од којих неки вероватно имају купљене дипломе или завршене „инстант“ курсеве, а за неке се сумња да су плагирали докторате. Можда они и желе добро, али магловити темељи на којима стоје им не дају визију коју пружа истинско, а не фалш образовање

Иако се Кина сусреће са демографским проблемом због смањеног природног прираштаја, у целој Кини има мање иностраних радника него што их има само у Берлину. Домаћи таленти су главна полуга економског раста. Роботи, аутоматизација и вештачка интелигенција узели су великог маха у Кини. Уз то они не штрајкују и не траже повишице.

Синагапур и Кина су на врху лествице ПИСА теста 2025. што је видно изнад земаља ЕУ, САД и Канаде. Улагање у образовање и таленат се исплати што се огледа и у иновацијама и економском успеху.

Зашто се Србија не угледа на Сингапур или Швајцарску

И где је у свему овоме Србија која наводно највише брине о будућности своје деце? Без сталног и побољшаног улагања у образовање, истраживање и развој, не могу да дођу нове идеје и открића која не само подстичу, већ и одржавају економски раст. Мале земље као што су Сингапур, Швајцарска и друге, могу да нађу своје успешно место у одређеном научно-технолошком уточишту у којем когу да развијају дар својих ђака и студената и буду на врху у својим областима специјализације.

Шта ради власт у Србији? Уредбом, значи наметом, а не законом који пролази кроз Скупштину, Влада је 24. марта прошле године смањила квоту за истраживачки рад наставника на универзитету са 20 на само пет сати, док се настава повећала са 20 на 35 сати недељно. То је недовољно не само за нова истраживања, већ и за праћење нове литературе која се умножава свакодневно на глобалном нивоу. Како могу да се на овај начин упознају студенти са новим достигнућима и како могу да се упуте на стазе новог истраживања и новаторства?

Осим пијаће воде Швајцарска нема ни један природни ресурс. Она је ту неимаштину надокнадила улагањем у врхунско образовање. Не чуди да је због тога Швајцарска земља која је на врху Глобалног индекса иновација 2025. То је врхунска лекција и за Србију која има огроман резервоар младих даровитих и довитљивих студената. Нажалост, актуелним властима то није јасно

Овакав бахати једнострани економски и политички потез, без икаквих ранијих консултација са заинтересованим у образовним институцијама, не изненађује од кадрова који вероватно имају и купљене дипломе или завршене неке „инстант“ курсеве, али и сумње у плагиране докторате па им је схватање истинског научног истраживања и рада потпуно непознато. Можда они и желе добро, али магловити темељи на којима стоје им не дају визију коју пружа истинско, а не фалш образовање.

За економски напредак државе једна од најзначајнијих полуга је врхунско образовање. Погледајте малу Швајцарску. Природа је у алпским планинама шкрта. Осим пијаће воде Швајцарска нема ни један природни ресурс. Она је ту неимаштину надокнадила улагањем у врхунско образовање, поготово у инжењерске науке. Са мало материјалних ресурса, праве се лекови или сатови. Ту су и разне услуге у здравству, банкарству, туризму и инжењерству.

У материјалној производњи се троши мало материјала, али се уграђује велика количина знања које је плод огромног, скупог, неизвесног и сталног научно-истраживачког рада. Не чуди да је због тога Швајцарска земља која је на врху Глобалног индекса иновација 2025.

То је врхунска лекција и за малу Србију која има огроман резервоар младих даровитих и довитљивих студената. На жалост, видимо да властима то није јасно. За сада.

(Радар)